Početkom minulog leta, posle brojnh probijanja rokova, u saobraćaj je konačno puštena kompletna deonica B Obilaznice oko Beograda, ali tada ipak nije stavljena tačka na građevinske radove na saobraćajni prsten oko glavnog grada, već tri tačke. Da bi obilaznica oko prestonice dobila epitet završenog građevinskog projekta na njoj mora da se izgradi i zahtevna deonica C od Bubanj potoka do Pančeva. A radovi na toj deonici, na kojoj će najzahtevniji objekti biti dva tunela i drumsko-železnički most na Dunavu kod Vinče, počeće sledeće godine, najavljuje ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
Mesto na kome će u Bubanj potoku biti ulazni i izlazni portali tunela već je vidljivo, jer je na tom delu, odakle radovi treba da budu nastavljeni, teren još ranije raščišćen.
Ranije u toku ove godine, Vesić je istakao da je potpisan ugovor sa Saobraćajnim institutom CIP za projektovanje nastavka obilaznice od Bubanj potoka do Pančeva, u dužini od 31 kilometra, najavivši da će do marta naredne godine biti završen perojekat i izdata građevinska dozvola. Kako su u više navrata prethodnih godina isticali iz države, i taj deo obilaznice trebalo bi da rade Kinezi sa podizvođačima.
Izgradnja poslednje deonice prestoničke obilaznice preduslov je za izmeštanje železničkog teretnog saobraćaja, kome glavni grad nije odredište. Podsetimo, otkako je u leto 2018. zatvorena Glavna železnička stanica i ukinuta pruga oko tvrđave, teretni saobraćaj, koji uključuje i prevoz opasnih materija, transportuje se noću kroz gradske železničke tunele.
Koliko će, kada radovi na deonici C počnu, oni i trajati, za sada može samo da se nagađa. Ipak, ako se zna da je skoro punih pet godina trajala gradnja delimično urađene deonice od Ostružnice do Bubanj potoka jasno je da će znatno više posla biti na deonici C. Valja pomenuti i da je potez od Ostružnice do Bubanj potoka sa pristupnim vezama dug oko 20 kilometara, odnosno za 11 kilometara kraći je od onog koji tek treba da se gradi od Bubanj potoka do Pančeva.
Vesić je najavio i da će tokom sledeće godine još gradova i opština biti priključeno na mrežu autoputeva i brzih saobraćajnica – Loznica, Kraljevo, Trstenik, Vrnjačka Banja, Požarevac i Požega. Napomenuo je i da će, čim budu završeni radovi do Požege, početi izgradnja autoputa prema Dugoj Poljani što je veći deo autoputa prema Crnoj Gori.
– Takođe, projektujemo brzu saobraćajnicu Nova Varoš – Duga Poljana što će omogućiti da Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, ali i Pljevlja ne ostanu ’slepo crevo’ kada se izgradi autoput prema Crnoj Gori već da sva ta mesta budu priključena brzom saobraćajnicom na mrežu autoputeva – rekao je Vesić.
