Vratni deo kičmenog stuba je deo koji fiziološki ima najveću pokretljivost. U isto vreme, vrat kontroliše položaj i pokret glave. Prilikom sedenja za kompjuterom, zahtevom modernog doba, ako niste u dobrom ergonomskom položaju (položaj tela u odnosu na položaj radne površine) često dolazi do bolova u mišićima vratne regije i kočenja, gubitka mobilnosti u vratu. Bol u vratu najčešće može da se javi usled mišićnog zamora, a može da se razvija u nekoliko faza. Prva faza je postepeni razvoj tegoba, vezan je za dugotrajni prinudni položaj, uz osećaj bola u mišićima. Obično se javlja kod sledećih zanimanja: kod stomatologa, programera, frizera, laboratorijskih radnika, novinara…
U drugoj fazi se bolovi pojačavaju i dolazi do ograničene pokretljivosti vrata i ramena, tada je to već više nego dobar razlog kada bi trebalo da posetite vašeg lekara ili fizioterapeuta.
Daljim napredovanjem može da dođe do pojave neuroloških simptoma. Cervikalni sindrom je skup simptoma koje karakterišu bol u vratu, a koji može da se širi ka potiljku i glavi, ka ramenima, rukama, šakama i ka lopaticama. Ovo je sled bolova u vratu praćen degenerativnim promenama na zglobovima, a akutni cervikalni sindrom može da nastane i usled neke fizičke traume (trzajne povrede), npr. saobraćajnog udesa, sportske povrede itd. Takođe, na stanje vašeg vrata može da utiče i jastuk na kojem spavate. Izuzetno je bitno da on bude adekvatan – dovoljno čvrst i udoban, da vam glava ne zapadne prilikom spavanja.
Najbolji način da očuvate funkciju vratne kičme jeste fizička aktivnost kojom ćete da održavate i snagu mišića i obim pokreta glave i vrata. Pored vežbi jačanja, treba da radite i vežbe istezanja. Stavku od vežbi koje vam predlažemo ponovite po deset puta. U slučaju pojačanja nekog od simptoma, tu vežbu preskočite.
Kada morate kod lekara i fizioterapeuta
Ako hronična bol koju osećate u vratu baš dugo traje, može da postane bolest za sebe, pa i kada se izleči uzrok – bol ostaje zbog različitih promena u nervnom sistemu tkiva oko vratnog kičmenog stuba. U tom slučaju, pomoć mogu da vam pruže neurohirurg, neurolog i fizijatar koji će vas prvo uputiti na dodatna ispitivanja. Potrebni su rendgenski snimak vrata u raznim projekcijama, elektromiografija koja označava snimanje električnih potencijala mišića (EMG, EMNG) i tzv. somatosenzornih evociranih potencijala (SSEP), odnosno ispitivanje funkcija nervnog sistema i određivanje stanja kičmene moždine.
Moguće je da će se zahtevati snimak obolelog dela vratne kičme kompjuterizovanom tomografijom (CT) ili magnetnom rezonancom. Patološke promene koje vrše pritisak na nervne strukture najčešće su posledica degeneracije unutar vratnog kičmenog stuba (diskova, pršljenova, zglobova, ligamenata…), a ređe urođenih anomalija, infekcija, povreda, tumora.
Izvor: Kurir
