Na prostoru između staparskog i sivačkog atara, gde je na pomolu novi put koji će meštanima ovih naseljenih mesta, ali i poljoprivrednicima, olakšati saobraćaj, u toku su arheološka istraživanja koja vrši Pokrajinski Zavod za zaštitu spomenika kulture, u saradnji sa Gradskim muzejom Sombor.
Trenutna istraživanja pokazala su da je na ovom lokalitetu i uopšte na prostoru Zapadnobačkog okruga, postojao razvijen i bogat život još od praistorije. Iskopine koje su pronađene, datiraju iz različitih perioda, čak od eneolita, pa sve do turskog doba. Da je ovaj lokalitet bio od pamtiveka pogodan za razvoj društvenih zajednica, znali su i prvi ljudi koji su se ovde naseljavali. Tako je tradicija ovog kraja krojena i stvarana praktično od početka čovečanstva.
Rukovodilac istraživanja i arheološkinja Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Milica Hristov, govori o radovima.
„Nalazimo se na jednom od sedam lokaliteta arheoloških, koji su otkriveni duž trase novoplaniranog puta od Sivca do Stapara. Arheološka istraživanja su započeta krajem prošle godine, još u novembru, međutim zbog objektivnih razloga, nedostatka mehanizacije i predstojeće zime, morali smo da odložimo radove. Uslovi su se ponovo stekli evo sada krajem marta, tako da su arheološka istraživanja nastavljena. Pokrajinski zavod, ekipa Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, u saradnji sa koleginicama iz Gradskog muzeja Sombor, bavi se arheološkim istraživanjima na ovoj trasi.“
Arheološki radovi u sivačkom i staparskom ataru traju već nekoliko meseci u punom kapacitetu. Angažovano je više desetina ljudi. Milica navodi najbitnije rezultate.
„Radovi na arheološkom lokalitetu koncipirani su u dve faze. Prva faza radova podrazumeva skidanje humusnog sloja i uočavanje svih arheoloških celina, koje treba arheološki dokumentovati i istražiti, dok je za drugu fazu predviđeno da se sve te celine, isprazne i pokupi materijal i dokumentuju tehnički i arheološki u potpunosti. Ono što je, značajno, jeste da smo, da je rezultat te prve faze istraživanja ustvari 500 uočenih arheoloških jedinica i objekata, na ovih 7 lokaliteta. I sada nas čeka veliki posao pražnjenja i ovaj istraživanja svih tih objekata. Objekti potiču iz, najmanje, za sada, koliko možemo da kažemo, najmanje tri različita perioda, praistorije i istorije. Imamo objekte koje, na osnovu pokretnih arheoloških nalaza, koje nalazimo prilikom glačanja, a sada smo već krenuli da praznimo, i pražnjenja objekata, govore da se radi o naseljima iz bakarnog doba, eneolita, naseljima iz antike, kao i nekoliko naselja iz različitih perioda srednjeg veka. Ovde trenutno gde se nalazimo imamo jednu nekropolu ili groblje, iz perioda kasne antike, a i što je srećna okolnost, osim toga što smo naišli na ovu nekropolu, nekih stotinak metara ka zapadu imamo i naselje iz istog ovog perioda, tako da će biti veoma korisno istražiti i nekropole i naselje iz istog perioda. Na taj način ćemo dobiti veliku količinu materijala i podataka, koji će nam na kraju i nakon analize i studijske obrade svega ovoga što ovde imamo, dati jedan sveobuhvatniji, celokupniji uvid u način života na ovom prostoru, u trećem, četvrtom veku nove ere.“
Zašto su ljudi naseljavali ove prostore, između ostalog, izdvaja Hristov.
„Gde god je bilo u blizini vode za piće, gde je teren bio takav da je recimo bilo uzdignuto, da nije bilo močvarno i podvodno, a to su ove grede, recimo ovde imamo gredu na kojoj se razvija naselje iz te, iz antičkog perioda. Ljudi su uglavnom tražili prostor gde neće biti podvodno, a da bude blizu i voda pijaća, da imaju mogućnost da pristupaju čistoj pijaćoj vodi. Ovakvih naselja, iz ovih istih, a i mnogo drugih različitih perioda imamo svuda po Vojvodini.“
Osim pristupa pijaćoj vodi, ovo tlo oduvek je bilo pogodno za obrađivanje, te je ljudima koji su ga nastanjivali davalo ono što im je potrebno – priliku da rade, stvaraju, privređuju i prežive. Milica Hristov iznosi zanimljiv podatak o načinu života ondašnjih ljudi.
„Pa ovo je bila provincija, ali imali su život sličniji našim bakama i dekama nego našem i normalan.“
Prilikom iskopavanja, pronađeni su razni predmeti iz različitih perioda, a najčešće se nailazi na fragmente keramike, oruđe od kamena, ostatke ljudskih i životinjskih kostiju, nakit od roga, školjki ili staklene paste. Ipak, jedan pronalazak iz rimske nekropole se posebno izdvaja.
„Imamo recimo jedan nalaz staklene čaše, u grobu iz 4. veka, što je vrlo retko u ovim područjima severno od Dunava, nalazi rimskog stakla su retki.“
Ono što posebno izdvaja rad arheologa na terenu, a mogli smo posvedočiti prilikom posete, jeste crtanje svakog pronađenog predmeta ponaosob. Nakon crtanja, isti predmeti se fotografišu, detaljno opisuju i prosleđuju dalje na analize. Milicu i njen tim, po završetku terenskog rada, čeka ogroman i veoma odgovoran posao. Naime, uslediće studijska obrada nađenog materijala, na osnovu koje će naučnici dobiti pristup daljim analizama.
Kako je lokalitet koji se obrađuje na području Zapadnobačkog okruga, tako su u istraživanje od samog starta uključeni i kustosi Gradskog muzeja Sombor, kome će najveći deo građe u budućnosti pripasti na čuvanje. Viktorija Uzelac, kustoskinja Muzeja, govori o značaju ovog arheološkog nalazišta za lokalnu zajednicu.
„Kulturno-arheološko nasleđe je značajno za celu Republiku Srbiju, posebno za teritoriju Zapadnobačkog regiona, osobito ovde za Sivčane, a i za sve ostale koji žive na ovoj teritoriji, budući da nam naselja koja smo do sada otkrili, od praistorije, preko srednjeg veka, do kasnog srednjeg veka, pokazuju način života tih ljudi koji su živeli pre nas. Ali ovde, na ovom lokalitetu 5, pokazuju i način sahranjivanja određene zajednice koja ovde živi u trećem i u četvrtom veku, pronalazimo grobove različitih hronoloških perioda, sa konstrukcijama. Značajni su zato što kulturno-arheološko nasleđe pripada svim građanima Republike Srbije, a samim ovim istraživanjima i zaštitom arheoloških lokaliteta se nepokretni i pokretni arheološki objekti zaštićuju. Na koji način? Nepokretni samim radom na terenu, kad bude prešao put mi više nećemo biti u prilici da istražimo ove zone, ali ćemo znati koji su to ljudi ovde živeli, na koji način su gradili svoje objekte, kuće, jame ili šta je već, šta već zahvatimo, pošto je trasa puta takva da nas uslovljava da kopamo samo na ugroženim zonama. Naravno da mi znamo i neke druge lokacije koje su veoma interesantne ovde i iz srednjeg veka i iz antičkog perioda, a za lokalnu zajednicu je veoma značajno da, pored Rimskog šlema iz Sivca, koji se nalazi u našem Gradskom muzeju u Somboru, koji je epohalan nalaz iz perioda drugog, trećeg veka, imaju još šta da vide i uskoro će videti.“
Na pitanje da li se može već sada, na osnovu dosadašnjih uvida, zaključiti nešto o tome kako su ljudi živeli na ovom podneblju, Viktorija, čini se, nema dilemu.
„Naravno da je postojao bogat društveni, socijalni, ono što je jako važno, ovo je bilo mesto u kom su živeli dugi niz godina, a struktura naselja je takva da pokazuje da ovde žive ljudi od praistorije, od eneolita. Ne na svim lokacijama podjednako isto, ali u širem arealu Klisa, lokaliteta Klisa, put Stapar-Sivac, da. I možemo da kažemo da su ovde živeli i da su i doživeli i onaj drugi svet.“
„Mi znamo samo sporadično, znamo da su eneolitska naselja u malom broju otkrivena, znamo da se bave zemljoradnjom, ali sad ta zemljoradnja je tek u povoju. Stočarstvo, zemljoradnja, to su sve, imamo nekoliko kultura koje su nam poznate, ali ovo su na osnovu par objekata, možemo da pretpostavimo da su isto živeli kao i druge eneolitske zajednice, eto tako.“
Viktoriju smo zamolili da izdvoji najinteresantnije pronalaske sa terenskog rada.
„Evo što je recimo interesantno, pored tih praistorijskih objekata, imamo ovde isto jednu podnicu kuća. Što se tiče antičkog perioda, kasnoantičkog perioda, veoma bogato, u smislu zato što smo uhvatili deo nekropole koja nije, nije potpuno devastirana. Ona je, u ono antičko vreme već bila opljačkana, i mnogi grobovi i konstrukcije su devastirane, tako, i razrušene, razvučene. Materijal, i uopšte ljudski ostaci, skeletni ostaci su veoma teško podneli uopšte, ova zemlja je jako ispostila i kosti i sav materijal, tako da se mnogo toga i raspada, i metalno jezgro i tako dalje. Nešto je bilo i devastacije od prethodnih oranja, pošto su ovo obradive površine na kojima prolazi trasa puta. S druge strane, interesantne su ove konstrukcije kasnoantičke, sad prvi put sam u prilici da istražujem takvu vrstu kasnoantičkih konstrukcija, tih šančeva oko grobova i tako dalje. I onda imamo sad srednjevekovnog materijala, koji je bio na lokalitetu 6, tu imate 12. i 13. veka, gde smo našli nekoliko kuća, poluzemunica i zemunica, sa pećima, sa kalotastim pećima, sa klasičnim trbusima i kotlićima 12. veka, 13. veka. Bilo je nalaza i iz turskog perioda, 18. veka, jednu kuću smo isto otkrili sa nekoliko karakterističnih ognjišta, dve prostorije, sa nekoliko turskih lula i naravno keramikom, arheološkim materijalom koji je iz tog perioda. Znači, kraj 17., početak 18. I eto otprilike, videćemo do kraja šta će nam još ponuditi istraživanje.“
Kako Viktorija i Milica, tako i drugi istraživači koji rade na ovom arheološkom nalazištu, ujedinjeno tvrde da je pronalazak rimske nekropole, u ovom gabaritu u kom je nađena, posebno značajna jer se u sistematskim istraživanjima veoma teško pronalaze, te će za lokalnu sredinu u budućnosti biti veoma značajan svedok dugotrajnosti naseljavanja ovog kraja.
Osim stručnjaka, timu istraživača priključili su se brojni studenti, ali i zainteresovani meštani, svi sa željom da otkriju ostatke života koji je pre njih na ovom terenu postojao, što je svakako u prirodi čoveka. Da ih volja za istraživanjem istorije i arheologije, te običaja i tradicije ne popušta, mogli smo da vidimo snimajući ovaj prilog, budući da tog dana temperatura nije silazila ispod 35 stupnjeva.
*OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ BUDŽETA GRADA SOMBORA.
