Da je somborska sredina oduvek pogodno tlo za odgajanje sportskih zvezda, svedoči podatak da u ovoj lokalnoj samoupravi deluje i klub sa dugogodišnjom tradicijom, koji je iznedrio više reprezentativaca u jednom od najzahtevnijih timskih sportova – rukometu. U pitanju je Rukometni klub „Grafičar“ iz Bezdana, koji je ove godine obeležio značajan jubilej – 70 godina postojanja. Više o radu kluba i obeležavanju jubileja govori trener „Grafičara“, Goran Čabrilo.
“Mi spadamo u najstarije klubove u opštini i šire, tako da ovaj jubilej obeležavamo sa puno gostiju. Videli ste murale na ulazu, to je otprilike ono s čim možemo najviše da se pohvalimo, to je deset državnih reprezentativaca. Iz ovog dvorišta su izašla velika imena rukometna. Računamo 1953. godinu kao početak malog rukometa, pre toga se igrao veliki rukomet i od samog početka naš klub je zauzeo neki ozbiljan stav u nekom treniranju i igranju. Nismo doživeli neke vrhunce u smislu nekih prvih liga, uvek smo bili u Kvalitetnoj vojvođanskoj ligi, ali smo uvek bili kao poznati rasadnik talenata rukometnih, iz Bezdana.”
Na pitanje koja sportska imena se izdvajaju kao najznačajnija za Bezdance, Goran Čabrilo navodi sledeće:
“Joška Holpert, Dalibor Čutura, oni su Olimpijci, zatim Frederik Beker, Davor Čutura, Sunajko, mlađi Joška Holpert, i imamo taj novi mladi talas, mladih rukometaša, Čabrilo Veljko i Vojin i Feješ Leo. Imamo tih deset reprezentativaca, ali imamo pregršt i more igrača koji su igrali po inostranstvu, i dalje igraju, koji su bili stvarno kvalitetni prvoligaški igrači, širom Evrope.”
Obeležavanju 70. godišnjice kluba prisustvovali su čelnici Gradske uprave, brojni sportisti, mnogi sadašnji i bivši članovi kluba, kao i istaknuta imena srpskog i jugoslovenskog rukometa. Dalibor Čutura, rođeni Bezdanac, nekadašnji rukometaš, a sada uspešni rukometni trener, o svom matičnom klubu govori veoma emotivno.
“Ovde sam počeo, sa nekih možda devet godina, deset, prve korake rukometne, kao i mnogi igrači Bezdana koji su ponikli odavde, reprezentativci i internacionalci. Inače ovo je selo malo, ali je rasadnik velikih igrača rukometnih. Prvo ja sam rođen ovde, ovde sam ponikao i ovde sam se obrazovao, ovde sam, kako u školi, tako i na rukometnom terenu, i uvek rado dođem u svoje selo, i tu se i najbolje osećam.”
Čuturu smo pitali na koji način je moguće decu privoleti da se bave rukometom i šta bi im on poručio, a odgovor koji smo čuli nije nas iznenadio.
“Ne treba mnogo poručiti, tradicija je ovde rukomet, i deca čim stasaju s nekih devet, deset godina, odmah dolaze na ovaj teren, jer znaju da su njihovi prethodnici napravili velike rezultate, bukvalno selo živi za ovaj sport.”
Bezdanci znaju da je bavljenje sportom važno za očuvanje dobrog zdravlja, kao i za sam kvalitet života, a to su nam i praktično dokazali, budući da su svetu i Evropi dali neke od najboljih rukometaša, slobodno se može reći – svih vremena.
OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ BUDŽETA GRADA SOMBORA. STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA.
