Stanovnici opštine Odžaci su autentični zaljubljenici u kulturu, umetnost, tradiciju i običaje, a svoju ljubav prema istima pokazuju velikim odzivom na kulturne i tradicionalne manifestacije, ali i time što u velikom broju koriste mogućnost da svoje vidike prošire, ni manje ni više, nego – čitanjem. Čitalačka publika u Odžacima je sve veća, iz godine u godinu, a svoje književne preferencije najčešće zadovoljavaju odlaskom u Narodnu biblioteku „Branko Radičević“, koja, sa svim svojim ispostavama, broji više desetina hiljada naslova. Tako, odžačka čitalačka publika može da pronađe gotovo sve što ih interesuje – od nauke, preko jezika, beletristike, romana, poezije, moderne psihologije i slično. Odžačka biblioteka i njeni zaposleni neguju kvalitetan odnos sa svojim članstvom, pa je ova ustanova praktično jedna od omiljenih na prostoru ove opštine. O ovome, ali i sadržajima koji su dostupni publici, govori direktorka ustanove, Biljana Zlatković.
„Biblioteka odraslih broji preko 1300 članova, i to stvarno mogu sa ponosom da kažem, za našu opštinu to je veoma značajan broj i zadovoljavamo kriterijume sve, i više od toga, koliko po jednom stanovniku naša opština treba da ima knjiga. Mi smo otvorenog tipa, ali bez obzira što smo otvorenog tipa, svi jako vole sa našim koleginicama da komuniciraju, da im se pomogne i sve manje je onih koji sami biraju knjigu, već žele saradnju i upravo ta saradnja je doprinos toga da mi imamo i toliko članova. Jer, moje je mišljenje, ali to je moje mišljenje, da ukoliko bi oni bili ostavljeni sami sebi, ne bi bilo tog emotivnog momenta, i njihovog susretanja, jer ne govore oni ovde samo o knjizi, često odu i u svoju privatnost i osećaju se dobro i prijatno kada izađu odavde“.
U svakoj biblioteci postoji određeni red slaganja knjiga, tako da se on slaže sa preferencijama i potražnjom publike, pa je tako i odžačka Biblioteka prilagodila svoje sadržaje upravo onome što publika najviše voli.
„Na samom ulazu je teorija književnosti i psihologija, i prednji deo Odeljenja odraslih je namenjen isključivo srpskoj književnosti. To su romani, drame, satire i sve što je vezano za našu književnost, naravno i pesništvo, i mešovita dela. A, onda su police poslagane tako kako je najlakše da čitaoci mogu sami da uzmu knjigu. Posle toga ide ide engleska književnost, francuska, onako kako je najtraženije, a ono što ističem, verovatno je to i u drugim bibliotekama, skandinavska književnost je u poslednje vreme veoma aktuelna, i mi imamo velik fond koji je posvećen društvenim naukama i istoriji. Trudili smo se da mmm približimo što više tih knjiga studentima, da ne moraju baš za svaku knjigu da odlaze izvan Odžaka, i nekako uspevamo da to održimo“.
Ova Biblioteka svojim čitaocima na raspolaganje stavlja još jednu izuzetno važnu stvar.
„Ono što je opet jedna naša specifičnost, a to je Referalna zbirka, imamo izuzetnu Referalnu zbirku, koja pokriva istoriju, medicinu, u velikoj meri umetnost, ali ono što smo sakupljali, o čemu smo brinuli, a to su manastiri i crkve Srbije, to nam je poseban fond koji imamo, čak smo imali i jedan istaknut kviz o manastirima, sa kratkom pričom, istorijatom, o svemu što se dešavalo na teritoriji današnje Srbije, ko je podigao crkvu, manastir, čija je zadužbina, i sve ostalo“.
Naposletku, pitali smo zaposlene iz Biblioteke da nam kažu svoje književne favorite i preporuče čitalačkoj publici kvalitetno štivo.
„Moj omiljeni pisac je inače Lusinda Rajli, pročitala sam sve njene, preporučila bih nju uvek, svakom, a od trilera bih preporučila možda Nezbea, i bilo koju njegovu, mislim da ne bi bilo greške, sigurno“.
„Mi ovde svi jako puno čitamo, naravno, i jako puno razmenjujemo mišljenja. I sad evo ne mogu da se odlučim za neku omiljenu knjigu, jednu, ali nabrojaću vam nekoliko knjiga koje smo se složili negde svi da su jako dobre. Pa eto, od Skandinavaca bih izdvojila Bakmana, sve njegove knjige, od Amerikanaca bih izdvojila „Igru prestola“, jer smo to svi slatko pročitali, i pre nego što je serija krenula, a od Engleza možda Megi O’ Farel, njene knjige su jako lepe, a ako se pitamo za klasike, tu su uvek Rusi na prvom mestu“.
Kultura, umetnost i književnost i razumevanje istih su temelj svakog kvalitetnog i obrazovanog društva, a Odžačani godinama pokazuju da su im ove stavke među prioritetima. Zaposlenima u Bioblioteci, kao i vernim članovima odžačke Biblioteke, treba poželeti samo jedno – da istraju.
OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ BUDŽETA OPŠTINE ODŽACI. STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA.
