U opštinu Odžaci pre više decenija doselili su se Srbi sa juga države, uglavnom iz Pčinjskog okruga i okoline. Sa sobom su, kao i svi narodi pri seobama, poneli minimalno svojih ličnih stvari, ali pregršt običaja, svoju bogatu kulturu, tradiciju i gastronomske specijalitete. U ovim krajevima, pomešavši se sa onima koje su zatekli, podelili su svoju posebnost, koja je lepo prihvaćena i neguje se s posebnom pažnjom. U to ime, Karavukovčani, ponosni potomci ljudi iz Pčinje, već tri godine zaredom organizuju, uz podršku Turističke organizacije opštine Odžaci, manifestaciju Pčinjsko veče, koju još nazivaju i – Spržijada, po svom nadaleko čuvenom jelu. Organizatori ističu da je Pčinjsko veče od izuzetnog značaja za sve Karavukovčane.
„Ovaj dan smo odredili za pravljenje sprža, to je Pčinjsko veče, odnosno Pčinjski dan, u pravljenju sprže, tradicionalni vranjanski specijalitet. Doneli smo ga iz Vranja i hteli smo da bude neki unikat, gde samo Vranjanci to prave. Tako da smo na naš neki predlog smislili ovo nešto, i tako da će biti najverovatnije tradicija da svake godine u septembru mesecu pravimo spržu. Sprža je specijalitet, vranjanski, gde uglavnom ide od čvaraka, onda meso, praziluk i začin“.
Na takmičenje u pravljenju sprže prijavio se rekordan broj ekipa, preko trideset, a neke od učesnika pitali smo šta je tajna pravljenja dobre, ukusne, kvalitetne sprže.
„Tajnu ne smemo da otkrijemo, jer pobednik nikad ne priča svoje. Kad budemo završili, na kraju ćemo da kažemo našu tajnu“.
„Jelo sa juga, malo smo mi promenili, malo smo uzeli vojvođanske kulture, malo južne. Crevce je osnovni sastojak prave dobre sprže, a ostalo su tajne svakog kuvara. Ide svinjsko meso sa glave, sa kostiju, skida se, to se meso cepka, sitni i tako. Ovde u Vojvodini se ubacuje i piletina, to je neka mešavina kavurme ovdašnje i tradicionalne sprže, a ima od svega pomalo. Stvar ukusa“.
„Mi smo ove čvarke, koje smo dobili, mi smo to samleli, jer imamo takav tip, čvarci su dosta suvi pa onda moramo malo i vode, da bi to malo dobilo tečnosti, da bude smesa lepa, malo praziluka, kasnije imamo malo i mesa, i to malo razvodnimo i ubacimo i to je sve. Paprika, so, normalno biber, i to je to, ništa mimo mesa ne. Mislim da je to jedinstveno tako i najosnovnije“.
Osim takmičenja u pravljenju sprže, Karavukovčani i njihovi gosti imali su priliku da tokom Pčinjske večeri uživaju u bogatom kulturno-umetničkom i zabavnom programu. Više o specifičnostima Pčinja i tradicije ovog kraja, kao i o programu manifestacije govori Violeta Stojiljković, predsednica Kulturno-umetničkog društva „Borislav Bora Stanković“ iz Karavukova.
„Održavamo treću po redu manifestaciju Spržijada, Pčinjsko veče. Pčinjsko veče je zato što smo potekli sa juga Srbije, iz Gornje Pčinje. Spržijada je dodatno ime, koje govori o nama, jer je to naš specijalitet koji se dole na jugu pravio, bilo je sirotog naroda pa su i od ništa pravili nešto. KUD „Bora Stanković“ je imao jednu prelepu ulogu, da napravi kulturno-umetnički program. Danas su nam došli gosti iz Trgovišta, to je taj naš jug Srbije, odakle smo mi potekli, došli su nam gosti iz Knićanina, iz Bača, iz naše opštine. Došli su i iz Srpskog Miletića, iz Ratkova, iz Bogojeva, došli su iz Bačkog Gračaca, nadam se da nikog nisam izostavila“.
Violeta je istakla da ovo Društvo izvodi tačke iz svih njihovih srodnih krajeva, te da je Društvo u potpunosti opremljeno autentičnim nošnjama. Ona, takođe, dodaje da je zainteresovanost za uključivanje u očuvanje pčinjskih običaja izuzetno veliko i da ne jenjava iz godine u godinu, pogotovo među mlađima.
„Što se tiče rada našeg Društva, mi imamo koreografa od prvog dana, koji je sa nama 12 godina. On je isto Vranjanac, onako sa juga Srbije, jako dobro poznaje sve oblasti koje podržava naša vranjanska krv, ali i pored tih oblasti mi igramo i druge. Što se tiče zainteresovanosti, trenutno imamo 60 članova, 20 veterana i 40 dece. Mogu vam reći da sam jako srećna i da, gde god nas pozovu, možemo da se odazovemo, i uvek možemo da spremimo koreografiju koju ćemo da izvedemo i sa kojom ćemo da nastupimo“.
Ovakve manifestacije, poput Pčinjske večeri, pomažu u negovanju i očuvanju tradicije južnjaka koji su se u Vojvodinu naselili, a organizatorima možemo poželeti samo jedno – da sa radošću i u dobroj veri nastave da rade na istom, te da potvrde da je odžački kraj, kao i cela Vojvodina, topao domaćin koji prihvata i čuva sve različitosti ljudi koji ovu sredinu naseljavaju.
OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ BUDŽETA OPŠTINE ODŽACI. STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA.
