Dobrovoljno davalaštvo krvi jedan je od najhumanijih gestova koji čovek u svom životnom veku može da učini. Tim činom, on doprinosi zdravlju drugog čoveka, a udruženo davalaštvo spasava živote mnogih ljudi i čuva zdravlje zajednice u celini. Na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, najveća organizacija koja prikuplja krv jeste Zavod za transfuziju krvi Vojvodine, a njihove akcije gotovo da ne bi bile moguće bez podrške organizacija Crvenog krsta širom gradova prostrane vojvođanske ravnice. Jedna od najistaknutijih lokalnih organizacija Crvenog krsta je somborska ispostava, budući da je veoma brojna, kako što se tiče osoblja, tako i kad su u pitanju dobrovoljni davaoci krvi. Ova organizacija revnosno obavlja akcije, koje za cilj imaju da se prikupi što veći broj jedinica najvažnije tečnosti na svetu. Sekretarka Crvenog krsta Sombor, Biljana Oluić Klipa, ističe važnost prikupljanja krvi za očuvanje zdravlja ljudi.
„Svesni smo da je krv jedini lek, ako ga tako možemo nazvati, koji ne može da se kupi. Znači, dovoljne količine krvi zavise isključivo od naših dobrovoljnih davaoca i izuzetno je značajno da svi oni koji imaju mogućnost i koji su zdravi i imaju 18 godina i manje od 65 godina, da se odazivaju na naše akcije i da daruju svoju krv.“
Biljana navodi da je od posebnog značaja da se najhumanijoj porodici, porodici dobrovoljnih davalaca krvi, priključi što više mladih ljudi. Na pitanje da li postoji krvna grupa koje posebno manjka u Somboru ili na teritoriji Vojvodine, ona nema dilemu. Ona upućuje i važnu poruku.
„Generalno, neophodne su sve krvne grupe, jer jako je bitno da krv čeka pacijenta, a ne pacijent krv.“
Akcijama dobrovoljnog davalaštva krvi, kako i nalažu pravila, uvek prisustvuje i lekar, kako bi oni koji daju svoju dragocenu tečnost bili pod stručnim nadzorom. Doktorka Milica Vojnović stalan je deo postave koje dočekuje donatore krvi. Nju smo pitali koje uslove treba da ispunjavaju potencijalni davaoci.
„Davaoci mogu biti svi punoletni građani, odnosno od 18 do 65 godina, koji su zdravi, nemaju nekih težih hroničnih bolesti i težih nekih terapija, da nisu bili u skorije vreme prehlađeni, da nisu imali neke teže probleme sa zdravljem i da dođu naspavani i da su eventualno doručkovali. Takođe jedan od uslova, bitno je da imaju više od 50 kilograma da bi mogli dati krv. Većina stanovništva se u to uklapa. To nam je veći problem recimo kod mlađeg stanovništva, od 18 godina, 19, 20, pogotovo kod mladih devojaka, koje su tu negde blizu te granice, ali čim pređu 50 kilograma, mi ih čekamo.“
Somborci su među Vojvođanima možda i najistaknutiji donatori krvi, a doktorka ističe da je odziv ljudi na akcije uvek zadovoljavajuć.
„Izuzetno je važan odziv, bilo kakve zalihe da postoje, nažalost se potroše, pogotovo kad nemamo akcije. Takođe, jako je bitno da nam davaoci koji god su u mogućnosti da dođu, da nam pomognu, da zalihe krvi, koje su trenutno stabilne, takve i ostanu.“
Pojedinci koji su posvećeni davaoci krvi ne čine dobro delo samo za druge. Oni ovim činom pomažu i očuvanju sopstvenog zdravlja. Naime, osim pozitivnih psiholoških benefita, u smislu zadovoljenja želje da nekome svojim gestom očuvaju život, redovni davaoci krvi pospešuju svoje sopstveno kardiovaskularno zdravlje. Ovim lančanim akcijama, pospešuje se sveukupno zdravlje jedne zajednice, a Vojvođani to odlično znaju, pa su posvećeni i veoma dobro organizovani kada su ovakve i slične akcije u pitanju.
*OVAJ PROJEKAT SUFINANSIRAN JE IZ BUDŽETA POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA KULTURU, JAVNO INFORMISANJE I ODNOSE SA VERSKIM ZAJEDNICAMA.*