Da je Sombor prednjačio u inovacijama u svim sferama društvenog života u čitavom regionu, nije novina. Još u vremenima kada se filmska umetnost tek u naznakama pojavljivala u svetu, jedan rođeni Somborac, entuzijasta i posvećeni umetnik, kao vrlo mlad čovek je u Sombor doneo prvi kino-projektor. Ernest Bošnjak je shvatao vreme u kom je živeo, a dakako, video je i ispred svog vremena. Filmsku umetnost razumeo je kao priliku da iskaže ličnu kreativnost, pa se tako nije zaustavio samo na projekciji filmova, već je počeo i sam da ih stvara. U svom predanom radu, želevši da od filma dobije „nešto više“, prvi je upotrebio tehniku kamere koja se slobodno kreće po vertikali i horizontali, a sve to zahvaljujući izumu pokretnog postolja. Time se Bošnjak upisao u svetsku kinematografsku istoriju kao pionir upotrebe „švenka“. Bošnjak je sanjao da „Sombor postane evropski Holivud“, odnosno da ima svoju „Fabriku snova“, pa je osnovao i preduzeće za proizvodnju filmova. Vizija Ernesta Bošnjaka, s početka prošlog veka, ponovo je oživela 2018. godine, kroz osnivanje Somborskog filmskog festivala. Misija Festivala je da, osim što će Somborcima prikazati najbolja ostvarenja domaće kinematografije, promoviše Sombor kao film-friendly sredinu, koja ima bogatu kulturnu i umetničku tradiciju. Osim toga, ideja je da Festival u Sombor dovede ljude iz regiona, kako bi se uverili da su multikulturalnost i tolerancija dve autentično somborske vrednosti, utkane duboko u duh ovdašnjeg naroda i njihovih navika. Direktorka Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, ustanove osnivača Festivala, Vesna Šašić, o Bošnjaku i njegovom radu govori veoma emotivno.
„To je Ernest Bošnjak, značajno lice za jugoslovenski film. Mogu da kažem da je Ernest u ono vreme, u svoje vreme, zaista bio jedan neverovatan čovek. Tada je imao, tada je postojao iza Županije, bioskop na Vašarištu i on je brojao 450 mesta, što mislim da je impozantno i za današnje vreme. Takođe, Ernest je bio čovek koji je jedan od prvih ljudi u Srbiji koji je snimao, u bivšoj Jugoslaviji zapravo, koji je snimao igrane filmove, tada su se snimali uglavnom dokumentarni filmovi. Tako da, pored Aleksandra Lifke, moram da istaknem, jedan od najznačajnijih lica u svetu filma, u staroj Jugoslaviji“.
Programski direktor Somborskog filmskog festivala, Milivoje Mlađenović, govori o značaju Festivala, kao i liku i delu Ernesta Bošnjaka.
„A zašto je ovaj Festival važan? Važan je prvenstveno zbog toga što osvetljava jednu ličnost koja je prilično zamagljena u istoriji kinematografije, a jedna je od ključnih, uz Aleksandra Lifku, ovde iz susedstva u Subotici, jer je on uradio nešto što je predstavilo prekretnicu u filmskoj industriji. A onda dolaze i oni njegovi veliki i bitni snovi čoveka koji stvara u provinciji kakva je tada bio Sombor, iako je imao sve odlike grada. On je jedan od velikih zanesenjaka, koji je maštao o tome da od Sombora napravi filmski grad. To, za početak XX veka, za prvu polovinu XX veka je bio, uistinu, skoro nedostižan san“.
Da je Sombor oduvek imao žitelje koji mogu, umeju i znaju više od drugih, te koji su pokretači svega što je u ovoj sredini doživelo ekspanziju, najpre u kulturnom miljeu, Mlađenović nema sumnju. Ipak, kako to obično biva, takvi ljudi neretko ne dožive da se njihovi snovi ostvare tokom njihovih ovozemaljskih života.
„Bitno je to što ovaj grad pruža, dakle, podršku i potpomaže i osnažuje i bodri ljude takvog duha, ljude sa jasnom vizijom, ljude koji beskompromisno gledaju u budućnost, bez ikakvog osvrtanja na trenutne teškoće. On je svu svoju imovinu dao da bi zasnovao preduzeće za prikazivanje filmova, a sudbina njegova nije nimalo bila vesela. Osim što nije ostvario svoje snove, dogodilo se da, u godinama posle II svetskog rata, u nemaštini, u bedi, čak i svoje filmove rasprodaje, frizerima za proizvodnju laka. To je dakle jedna od nekih opštih mesta koji prati velike duhove, velike umove i velike umetnike, u koje svakako svrstavamo i Ernesta Bošnjaka. I zato je ovaj Festival u njegovom znaku, od samoga početka i zato se i nagrade zovu imenom njegovim, Ernest, i Boer, kako se zvalo njegovo preduzeće za prikazivanje filmova, koje ustvari predstavlja skraćenicu od njegovog imena, od njegovog prezimena i imena, Bo Er“.
Može se zaključiti da je Somborski filmski festival osnovan ne samo kao težnja za bližim upoznavanjem sa likom i delom Ernesta Bošnjaka, već predstavlja i način da se Sombor promoviše kao grad koji može da iznedri i iznese Bošnjakove ideje, te da se ukaže da je Sombor živa, autentična, prirodna, ambijentalna celina i da predstavlja jednu svojevrsnu pozornicu, pogodnu za nastajanje umetnosti. Ne samo filmske, već i uveliko prepoznate pozorišne, muzičke, likovne i svih drugih vrsta umetnosti. Tako se upotpunjuje mozaička slika Sombora kao grada koji sjedinjuje sve vrste umetnosti i koje ovde bivaju negovane kao najveća dragocenost, vekovima unazad.
*OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ BUDŽETA GRADA SOMBORA.
