Srbija je, osim po prirodnim lepotama, vrhunskim sportistima, izuzetnim naučnicima i književnicima, poznata po jednom sasvim autentičnom brendu – rakiji. Ovo domaće alkoholno piće tradicionalno se služi u svim domaćinskim kućama, a proizvodnja je raznolika, pa tako gotovo svaki proizvođač ima svoju tajnu recepturu. Ni apatinski kraj ne zaostaje u ovom važnom kulturološkom maniru, pa je proizvođača rakije sve više. U to ime, oni su se, putem Udruženja građana „Čuvari tradicije“ povezali, te pre tri godine otpočeli organizaciju manifestacije koja upravo promoviše glavni srpski brend, rakiju. Ovogodišnji Festival rakije zabeležio je rekordnu zainteresovanost izlagača, kao i posetilaca, iz zemlje i inostranstva. Nemanja Jović, direktor Turističke organizacije opštine Apatin, istakao je da je organizacija ovakvog programa važna za apatinsku sredinu.
“Ovo je treća po redu manifestacija Festival rakije Gornje Podunavlje Apatin, izvorno je organizovana od Udruženja građana „Čuvari tradicije“. Mi smo od početka, kao Turistička organizacija Apatin pomagali ovu organizaciju, međutim od ove treće uključili smo se u smislu da budemo suorganizatori sa njima. Što se tiče izlagača, koji ovde prezentuju svoje rakije ili čak i neke proizvode vezano za proizvodnju rakije, ima ih oko 45 sve ukupno. Mi smo tu pored proglašenja pobednika, gotovo 500 uzoraka rakija je ovde stiglo, koji su podeljeni u 21 kategoriju, predvideli zabavni i kulturno-umetnički program. Ovim je manifestacija značajno napredovala, već sad možemo videti, što se tiče posećenosti, u odnosu na prethodne dve, koje su takođe bile dobro organizovane i verujemo da ćemo taj trend nastaviti i da će od narednih godina ovo, uz Apatinske ribarske večeri, postati jedna od najprepoznatljivijih manifestacija u Apatinu.”
Lokalna samouprava prepoznaje važnost Festivala rakije, pa Dubravka Korać, predsednica opštine, ističe da su sve njene nade usmerene na to da će ova manifestacija u bliskoj budućnosti poneti epitet tradicionalne.
“Opština Apatin, zajedno sa Turističkom organizacijom, pruža veliku podršku Udruženju proizvođača voćnih rakija iz Apatina i nadam se da će ova manifestacija postati vremenom tradicionalna.”
Pored predstavnika lokalne vlasti, podrška organizatorima nije izostala ni od strane Pokrajinske vlade, pa je Pokrajinski sekretar za privredu i turizam, dr Nenad Ivanišević, prilikom posete Festivalu istakao da ovakav program služi kao izuzetan podsticaj očuvanju ovog važnog brenda, te apelovao na proizvođače da konkurišu za prestižnu oznaku „Najbolje iz Vojvodine“.
“Ja bih bio sretan da što veći broj manifestacija i pružaoca usluga konkurišu iz Zapadnobačkog okruga, i evo i ovo je način da ih pozovemo da preko sajta Sekretarijata ili Turističke organizacije Vojvodine, ili preko Jugoinspekta mogu da konkurišu i prijave se za tu prestižnu oznaku, koja donosi pre svega jedan veoma konkretan benefit. Nosioci oznake „Najbolje iz Vojvodine“ su prethodnih godinu dana potpuno besplatno učestvovali na sajmovima koje je posetilo preko 500 hiljada ljudi, i na taj način izašli na velika tržišta i mogli da se reklamiraju. Tako da evo i to je jedan od razloga zašto pozivam sve da se prijave da budu nosioci oznake „Najbolje iz Vojvodine“.
Tokom trajanja ovog takmičarskog Festivala, posetioci su bili u prilici da uživaju u kulturno-umetničkom programu, karakterističnom za ovo podneblje, te da degustiraju rakije svih vrsta – od stare dobre srpske šljivovice, preko kajsije, loze, jabuke, dunje, višnje, kruške, pa sve do posebno „egzotičnih“ vrsta. Neke od njih izložio je Apatinac, Miroslav Smiljanić. On se, kako kaže, ove godine nije takmičio, da bi ustupio mesto brojnim gostima sa strane, ali oko njegove tezge skupili su se brojni ljubitelji rakije.
“Ja proizvodim specifične vrste rakija. Ovo su rakije od divljeg voća. Jedini sam proizvođač u Srbiji, koji ima zasade svog divljeg voća, samo smo dugo čekali, 12 godina da dođe na prvi rod, tako da sad tek par godina su voćke u rodu i onda proizvodimo rakije od toga. I imam preko 75 starih sorti, autohtonih srpskih rakijskih sorti, što krušaka, što jabuka, što šljiva.”
Među izlagačima, u takmičarskoj selekciji, našao se i Zoran Novaković iz sela Gornje Trnave kraj Topole. On je prošle godine bio među nagrađenima, a o svojim tradicionalnim proizvodima govori sa puno ljubavi.
“Za sada proizvodimo šljivu, krušku, kajsiju, dunju i lozu. To nam je prioritet. Stvarno držimo do kvaliteta, šta gajimo od naših šljiva, gledamo da budu naše stare sorte šljiva, Crvena ranka i Požegača ili Madžarka, kako se zove u našem. Neko je zove i Madžarka, neko Požegača.”
Zorana smo pitali – kakve utiske nosi iz Apatina?
“Lepo mesto, mirni, gostoprimljivi ljudi, što je najvažnije, da se družimo lepo i tako.”
Upravo gostoprimljivost, koju je gost naveo, Apatinci, pored svojih vrhunskih proizvoda, predivne prirode, kulture i običaja, ističu kao jedan od najvažnijih kvaliteta ove sredine, pa tu osobinu neguju s posebnom pažnjom. A, to se na ovom Festivalu i videlo.
OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ BUDŽETA OPŠTINE APATIN. STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA.
