Centar Denvera uživa sa konjima u rodnom Somboru.
Sunce je kroz krošnje nemilosrdno pržilo beli pesak. Savršenu tišinu s vremena na vreme je prekidao galantan kas ponosnog crnog konja, dok je u sulkama suvereno vladao mladić, kao od brega odvaljen. Ispod zaštitnih naočara iskradala se ljubav, olako pretakana u strast u idili somborskog junskog jutra. Nije to bio mladi rođak sa sela, kako bi neko olako prokomentarisao na prvi pogled, već čovek koji je potpisao najskuplji ugovor u istoriji srpskog sporta. Glavom i bradom – zvanično najbolji centar NBA lige Nikola Jokić.
Srpski as, koji je prošlog leta košarkašku inteligenciju naplatio u Denver Nagetsima sa 146,5 miliona dolara za pet godina, nije brisao zemlju i pesak sa lica, uživajući u svakoj sekundi svog raja na zemlji. Kada je završio trening, u štali je pedantno kupao “Bela Margaritu” koju je do pre nekoliko trenutaka “vozio” po prostranoj peščanoj stazi tik uz štalu koja nosi naziv po omiljenom Nikolinom konju “Drim Kečeru” (Hvataču snova).
Glava porodice Branislav Jokić, Nikolik otac, pažljivo je posmatrao svaki trenutak treninga. Pod njegovim nadzorom gaji se i trenira devet konja, od kojih pet pripada Jokićima. Otuda je i jasno od koga je jedan od najpoznatijih Srbina na planeti nasledio strast prema plementim životinjama.
– Konji nisu samo Nikolina strast već i ljubav, htenje, svakodnevno razmišljanje. Od malih nogu je sa njima, jer sam ja išao na trke po Vojvodini, čak i Mađarskoj. Hteo je još kao dete da kupi konja i postane konjar. Rekao sam mu “ajde ti malo igraj košarku, pa kupi sebi konja, a ne da budeš onaj što čisti štale”. Verujte, to nije nimalo lak posao jer po letnjem suncu te napadaju komarci svakodenvno. Konjari se muče, 10 meseci godišnje treniraju i hrane konja. Svaka ljubav je bolna, pa i ova – objašnjava Branislav, koji je širokogrudo primio u goste delegaciju Srbije Danas.
Predsednik Konjičkog kluba “Vojvođanin” otkriva da njegov sin ima naporan “radni dan” dok je na odmoru u rodnom gradiću.
– Nikola svako jutro ustaje u šest, pola sedam, jer su zapekle vrućine i sa našim trenerom Vladom Pribićem isteruje konje po ovim paklenim vrućinama. Posle ih pušta u hladovinu da uživaju i da se tamo valjaju. Ali, što je luhtirao, luhtirao je. Dolaze ozbiljne stvari, reprezentacija i NBA, on je savestan i nema tu priče. Već je počeo da trenira u sportskom centru u našem gradu gde ima odlične uslove za rad.
Iako je fizički dostupan medijima, na samo 200 kilometara od Beograda, centar Denvera je i dalje najtraženiji medijski begunac u Srbiji. Uporno se sklanja od kamera, bliceva, svega što ima veze sa “bildovanjem” popularnosti.
Nikola se trudi da ostane prirodan. Dogovor u krugu porodice je bio da ga što više sklonimo od javnosti. Ne želimo da izlazi po medijima koji se bave skandalima, mnogo toga o njemu je već napisano i mislim da nema potrebe stalno pisati iste stvari.
Medijska izolacija NBA asu je omogućila više slobodnog vremena za bavljenje hobijima.
– Opušten je mladić, osim košarke i konja voli da ode na veliki bački kanal i sa drugarima igra odbojku na pesku. Te tri stvari svakodnevno upražnjava, to ga čini srećnim i zadovoljnim. Što je rekao, rekao je na terenu i oko njega. Tako želi da nastavi da živi, kao sav normalan svet.
Zbog toga je Branislav prvi na “udaru”, neko kome nije teško da se poturi kao brana kako bi zaštitio najmlađeg od trojice naslednika. A, u takvoj atmsoferi nije lako održati balans između očekivanja okruženja i ličnih potreba.
Trudimo se da nam se život ne menja, da budemo normalni, pametni ljudi. Ja nisam menjao navike, niti ljude sa kojima se družim. Nemam ni posebne želje. Jedino što sam mnogo opušteniji, nemam one elementarne pobleme, ali imam više obaveza jer košarkaški klub u Somboru čiji sam predsednik nosi ime “Džoker” po Nikoli, plus su tu konji kao svakodnevna obaveza. Provodim mnogo vremena sa njima, mnogo para smo uložili oko renoviranja štala, a tu sam i za medije, jer ne mogu da odbijem neke ljude – jasan je Branislav.
Narednih dana bićete u mogućnosti da pročitate intervju sa ocem Nikole Jokića u kojem je otkrio mnogo zanimljivih anegdota iz karijere svog sina, a pričao je bez autocenzure i o odnosu asa Denvera prema reprezentaciji Srbije.
Izvor: Srbija Danas
