Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, Centar za socijalni rad opštine Kula u saradnji sa Sigurnom kućom grada Sombora organizovali su stručni skup pod nazivom “Snažna žena-stub naprednog društva”. Uvodnu reč dala je direktorka Centra, Gordana Vakula, i predstavila aktivnosti u proteklom periodu, koje su se odnosile na preventivni rad po naseljenim mestima i saradnju sa policijom i školama.
„16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama je globalna kampanja i ona počinje 25.novembra, Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama, a završava se 10. decembra Danom ljudskih prava. Dakle 16 dana u kojima se vodi dodatna kampanja za zaštitu žena, žrtava nasilja i mi smo tim povodom organizovali ovaj skup“, rekla je Vakula.
Ona je istakla da se kampanja pod nazivom “Snažna žena-stub naprednog društva” sprovodi već nekoliko meseci, te da se u okviru toga rade konkretne aktivnosti na podršci i osnaživanju žena u svakom smislu.
Nakon uvodne reči, prezentaciju rezultata na nivou AP Vojvodine, iznela je Marina Vukotić, stručna saradnica, iznoseći podatke o prijavama nasilja pre i posle usvajanja i primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. U AP Vojvodini , što se tiče prijava, na mesečnom nivou, evidentirano je 510 prijava, što u proseku po Centru iznosi 12 prijava. U 30% slučajeva, evidentirano je, u jednom slučaju, više od jedne vrste nasilja. Počinioci nasilja, 39%, su bračni ili vanbračni partneri, a u 15% slučajeva bivši partneri. Najčešće prijave dolaze iz Policije, oko 80%. Uloga Centra u osnaživanju žene sa iskustvom nasilja ogleda se u psihološkoj, porodično-pravnoj, zdravstvenoj podršci i unapređenju egzistencijalnih uslova.
Dr Ljiljana Beronja, predstavnica Doma zdravlja na ovom skupu, takođe je govorila o statistici.
„Što se tiče srpske statistike, ovaj datum bi mogao da bude posvećen svakoj drugoj ženi, jer bukvalno svaka druga žena trpi neki vid nasilja. Ono ne mora uvek biti samo fizičko, mada je svakako najčešće, nasilje može biti seksualno, može biti verbalno, može biti ekonomsko. Najgore u celoj priči je ako su u to uključena deca, što se vrlo često dešava.“
Ona je istakla da je najvažnije da žene budu svesne da nisu same i da postoji više instanci koje razmiljšaju i rade na ovom problemu.
„Poenta je da se ženama približi pojam da nisu same i da postoje 4 instance koje razmišljaju i rade na ovom problemu. To su centri za socijalni rad, tužilaštvo, policija i domovi zdravlja. Kada se prijavi problem bilo kojoj od ovih instanci, a najčešće je policija ta koja prva sazna za nasilje jer je u pitanju vrlo često i ugrožen život žene ili deteta, pokreće se jedan zamajac i preduzimaju se akcije. Ono što je novina, to je da policija ne mora da čeka odluku tužilaštva i suda, nego da može da izmesti nasilnika bukvalno u toj noći, na 48 sati, ako proceni da je potrebno“, rekla je dr Beronja.
Tamara Savović, rukovodilac Sigurne kuće, predstavila je rad i aktivnosti, kao i ulogu Sigurne kuće u mreži institucija koje se bave osnaživanjem žena i pružanju podrške i usluge smeštaja, ali i aktivnostima preventivnog rada i ekonomskog osnaživanja.
Prisutni na skupu bili su predstavnici Policije, Tužilaštva, škola, predškolske ustanove, zdravstva i svi su bili aktivno uključeni u diskusiju . Pitanja koja su pokrenuta, odnosila su se na način na koji prijaviti nasilje, koje su nadležnosti i odgovornosti škola, na koji način Sigurna kuća učestvuje u osnaživanju žena.
„Razmenili smo iskustva, informacije, razgovarali smo o nasilju nad ženama, o sprečavanju, zaustavljanju, o tome šta ovo društvo, ali i svaki pojedinac kao svoj doprinos treba da da, kako bismo ovaj društveni problem učinili manjim“, rekla je na kraju skupa direktorka Centra za socijalni rad Kula, Gordana Vakula.
Takođe, istakla je da će se u narednom periodu razmatrati teme kao što su medijsko izveštavanje o nasilju i nastavak saradnje sa školama i predškolskim ustanovama. Učesnici skupa saglasili su se da je skup uspešno protekao i da je razmena mišljenja i iskustva među insitucijama sistema neophodna i veoma korisna.
