U okviru opštinskog Kulturnog centra u Apatinu, već dugi niz godina deluje i Galerija „Meander“, koja svojom površinom, izgledom, ali i arhivom i sadržajima koje nudi predstavlja autentično blago ove lokalne sredine. Ova ustanova neguje tradiciju slikarstva, ali i vajarstva, koje je na ovom prostoru praktično – tradicija. Više o istorijatu Galerije govori galeristkinja Jelena Kukić.
„Galerija postoji od 1961. godine, međutim nije bila u ovakvom obliku u kakvom ga danas imamo, bila je dosta manja i imala je drugačiji naziv. Od tada je još jednom menjala naziv, u skladu sa menjanjem i same institucije, ali od 1987. godine imamo Galeriju „Meander“ kao ovakvu. Do sada smo organizovali blizu hiljadu izložbi, što samostalnih, što kolektivnih u zbiru, ali nešto po čemu je Galerija svakako posebna jeste i Simpozijum skulpture, koji traje već trideset godina. Imamo i galerijske skulpture, ali imamo i skulpture na otvorenom“.
Simpozijum skulptura predstavlja zbirku radova sa likovnih kolonija koje se sprovode od 1994. godine, po čemu je Apatin uveliko prepoznat na kulturnoj, slikarskoj i vajarskoj mapi Srbije. Ova tradicionalna kolonija odnegovala je generacije srpskih, ali i inostranih vajara i vinula ih u umetničke visine.
„Galerija „Meander“ je poznata po Simpozijumu skulptura, koji traje već 30 godina, znači 1994. je otpočeo sam Simpozijum, i aktuelan je do današnjeg dana. Na taj način su se iznegovali vajari, odnosno pružena im je podrška, da imaju prostor za rad, da koriste materijale. Imali smo ovde ozbiljan pogon i hale u kojima su mogli to da rade, imali su tehničku podršku, tako da neka mogućnost da ti izvedeš rad u ateljeu je ograničena, a ovde su imali šansu da rade radove koji su bili monumentalnih dimenzija. I, na taj način je i grad oplemenio svoju zbirku, ali i postao je već autentičan po tome što je to u neku ruku muzej na otvorenom, mali muzej skulptura na otvorenom, i to je već i neki lični pečat koji grad nosi i ne odnosi se samo na Galeriju, već i na opšte dobro grada“.
Pored Simpozijuma, Galerija „Meander“ u toku godine organizuje više desetina izložbi, a kako navodi Jelena Kukić, ideja je da se svi oblici umetničkog izražavanja približe stanovnicima Apatina, kao i gostima koji u ovaj grad dođu.
„Okvirni broj izložbi, između 15 i 20. To je možda malo često, ali u suštini trudimo se da imamo otvorena vrata za sve discipline. Manja smo sredina, manja je Galerija, ali bez obzira na to, mi želimo publici da damo pristup, da vide razne medije, razne oblike izražavanja. To su neki novi mediji, otvoreni smo i za performanse i za instalacije, za digitalne radove, ali tu su naravno i tradicionalni, to obavezno negujemo i nikada nećemo isključiti. Zanimljivo je da istaknemo da je aktuelna izložba Ex Librisa, koja je osma po redu, u neku ruku već i tradicionalna. Dolaze nam radovi iz celog sveta, to je otvoreni konkurs, ove godine je stiglo, pored Srbije, iz još 14 zemalja. To su radovi sa Tajlanda, iz Kine, Japana, Rumunije, Makedonije, svih ostalih evropskih država, zaista jedna široka lepeza i to je arhiva koju naša Galerija takođe poseduje i koja može da se pohvali i pored zbirke skulptura koju imamo“.
Kako ističe ova mlada galeristkinja, odziv na izložbe je više nego dobar, pa se u Galeriji mogu sresti ljudi svih životnih doba. Na pitanje kakve sadržaje Apatinci najviše vole, Jelena izdvaja interesantan podatak.
„Apatinci su ljubitelji nečeg tradicionalnijeg, definitivno, što mislim da je generalno kada se uzme neka šira slika, stvar i Srbije, Balkana, a ne samo Apatina, kao jedne manje sredine. Međutim mlađi ljudi se više interesuju za umetnost, tako da se mi trudimo da ne bežimo od vremena i da izložimo i neku takvu vrstu programa. Apatinci čini mi se da vole kulturu, možda su malo stidljiviji na tom polju, ali mi im nudimo dosta sadržaja, tako da i oni polako nekako ovaj bivaju slobodniji, više ulaze u taj pristup“.
Za sam kraj, Jelenu smo pitali da nam kaže – zbog čega je negovanje umetnosti i kulture važno za ljude.
„Iz mog ugla, kultura je svrha života, ja sam umetnik, ali mislim da je kultura žila kucavica svakog društva i da je to nit koja nipošto i ni pod kakvim uslovima ne treba da se ugasi. I, to je nešto što zaista moramo da negujemo, i da usvajamo u umove svake naredne generacije“.
Iz svega navedenog, može se izvesti značajan zaključak – apatinska sredina pogoduje razvoju kulture i umetnosti, a stanovnici ove sredine veoma drže do ove važne tradicije, te je budućnost Apatina, u kulturološkom i umetničkom smislu, u potpunosti izvesna. Ova sredina i dalje će se razvijati, nadograđivati i oplemenjivati celokupnu kulturu svojim jedinstvenim pečatom.
OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ BUDŽETA OPŠTINE APATIN. STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA.
