Sombor je grad koji baštini dugu tradiciju muzeološke delatnosti. Gradski muzej Sombor zvanično je otvoren tek u jesen 1945. godine, ali on svoje korene ima u Istorijskom društvu Bačko-bodroške županije, koje datira iz 1883. godine. Sa preko 40.000 predmeta, od kojih čak 1000 u stalnoj postavci, ovaj Muzej, smešten u čuvenoj Fernabahovoj kući, svojevrsno je svedočanstvo duge tradicije, istorije, kulture i običaja raznih naroda koji su naseljavali ove prostore. U susret idućoj godini i obeležavanju izuzetno značajnog jubileja, somborski Gradski muzej upriličio je ove jeseni izložbu „Nove akvizicije 2008-2022“, o kojoj više govori David Firanj, direktor Muzeja.
„Ono što je meni izuzetno drago, moja inicijativa je bila da ovom izložbom, izložbom „Novih akvizicija“, koja inače se organizuje prvi put posle 15 godina u Gradskom muzeju, da ovakvom formom se predstavimo 27. oktobra, kao što i jesmo, kada je Muzej proslavio svoj 77. rođendan, Dan Gradskog muzeja Sombor, kada se muzejska delatnost u Somboru uselila u ovu monumentalnu kuću. Međutim, mi proslavljamo dva rođendana. Tako da ova izložba, predstavlja i uvertiru u ono šta nas očekuje u narednoj, 2023. godini, a to je proslava jubileja, 140 godina muzejske delatnosti u našem gradu. Većina predmeta koji su predstavljeni u sklopu ove izložbe nikada do sada nisu prezentovani u sklopu različitih muzejskih programa.“
View this post on Instagram
Tokom poslednjih 15 godina, Muzej je prikupio izuzetno vredne predmete, koji su ušli u različite muzejske zbirke. Posebno interesantna je priča o tradicionalnoj kuhinji somborskog kraja, koju nam objašnjava Ljubica Bačić, viši kustos-etnolog ove ustanove.
„Evo ovde jedan mali ambijent, jedne prosečne kuhinje ovoga kraja, tu negde od kraja XIX veka pa sve nadalje, praktično više XX veka. Što se tiče same kuhinje, to je naravno kredenac, obavezno je tu išao sanduk za drva, sto i stolice, jedna mala komodica. Zahvaljujući jednoj somborskoj porodici, dobili smo ovako jedan čitav ambijent. Oni su takođe i darodavci ovog predivnog šporeta, koji je do pre par godina još uvek bio u funkciji. Šporet je inače tu negde sa početka XX veka, izrađen je u Riđici. Naime, u Riđici je postojao majstor, Podunavski Švaba, zanatlija, koji je pravio ovakve šporete. U to doba, kada ga je porodica kupila, on je bio jedan tehnički bum tog doba.“
Da su Somborci uvek išli u korak sa modernim tehnologijama, u prilog govori još jedan deo novih akvizicija Muzeja, koji je, na inicijativu Gradske uprave Grada Sombora, otkupljen i dat na čuvanje somborskom Muzeju. Više o tome govori kustos-istoričar umetnosti, Brankica Ćurčić.
„Ovo je Foto studio koji je naš Muzej otkupio, od Stevana Simendića. To je Foto studio iz 1950-1980. godine, ali poseduje i bogatu kolekciju predmeta, foto opreme, s kraja XIX, početka XX veka. Možete da pogledate različite objektive, različite tipove fotoaparata, upravo iz tog perioda, kao i opremu za retuširanje fotografija. Takođe, tu je izložen i jedan zanimljiv tajmer. Pored toga, ovde imamo i jedan veoma zanimljiv fotoaparat sa početka XX veka, na stalku, kao i opremu za razvijanje foto-negativa. A, sa druge strane, izložena je i jedna kamera i oprema za razvijanje filmova.“
Redovni posetioci Muzeja su, pored odraslih sugrađana i gostiju, gotovo podjednako i mladi. U Gradskom muzeju se, ipak, posebna pažnja posvećuje inovativnim načinima animacije najmlađih.
„Upravo jedan od zanimljivih načina je uvođenje interaktivnih detalja u samu izložbenu aktivnost. Jedan od njih je i ovaj pano za fotografisanje, koji smo mi postavili u našoj izložbi. Možete da se fotografišete, kao jedan gospodin ili jedna dama iz početka XX veka i pritom da vas neko fotografiše kako se vi fotografišete, a sve to naravno ne bi bilo zanimljivo da neko vas ne može da isprati na društvenim mrežama. Mladi i putem društvenih mreža, koje su svakako negde osnova njihovog društvenog života, mogu da se zainteresuju za Muzej, a samim tim i da dođu i da posete Muzej.“
Iz Muzeja posebno naglašavaju zahvalnost svim darodavcima, koji su se setili Muzeja i svoje starine poverili na čuvanje upravo ovoj ustanovi, kako bi kulturna dobra Sombora i njegove okoline, bila dostupna na uvid svim budućim naraštajima.
*OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ BUDŽETA GRADA SOMBORA.
