Svake godine, već dve decenije unazad, na teritoriji opštine Odžaci održava se tradicionalni Festival haiku poezije, odnosno raspisuje se Konkurs za najbolje neobjavljene haiku pesme i haiku ciklus godine. Ovaj Konkurs je jedan od najznačajnijih kulturnih obrazaca u ovoj opštini, a njegova dugotrajnost i istrajnost svedoče i o kvalitetu istog. O Haiku festivalu govori direktorka Narodne biblioteke „Branko Radičević“ u Odžacima, Biljana Zlatković, budući da se Festival i Konkurs sprovode upravo putem Biblioteke.
„Lična karta i ono na šta smo posebno ponosni, a to je Haiku festival. 2002. godine smo ga od Udruženja dobili, ostao je pod našim krovom, možda su bili u početku i skeptični da će Biblioteka uspeti da izgura Haiku festival svake godine, ali mi ga zaista volimo i cenimo, i srećni smo što je kod nas. Mnogi su probali, naročito u Beogradu, nekoliko udruženja, da se napravi nešto slično Haiku festivalu, no međutim nije uspelo i reći ću vam tajnu – zato što je on u Biblioteci. Biblioteci se veruje i Biblioteci se sve predaje. Mnogo je drugačije kad se to radi sa udruženjem. Ono što je specifično, da mi svake godine imamo Konkurs koji treba da ima pet pesama, i haiku ciklus. Može ili jedno ili drugo, ili oba. Haiku ciklus je veoma teško napisati, jer on treba da bude vezan temom. Nekih dve, tri godine nismo dobijali baš toliko haiku ciklusa, no međutim poslednje dve godine ih je puno i ove godine je bilo 162 učesnika, a od toga je bilo 78 haiku ciklusa, što je zaista velik broj. Svake godine imamo bar 150 učesnika, stvarno moram reći, 150 na Međunarodnom konkursu je značajan broj“.
Kako navodi Zlatković, na ovaj Konkurs odazivaju se pesnici iz cele Srbije, ali i iz Crne Gore, Slovenije, Hrvatske, Bugarske, Rumunije, pa čak i iz daleke Indije i Amerike. Utrkivanje za najbolju haiku poeziju je prestižno iz više razloga, a učesnici imaju priliku da se njihovi radovi objave u Zborniku.
„Svi koji se po izboru selektora nađu u Haiku zborniku, oni dobijaju Zbornik gratis, s tim što nagrađeni, oni dobijaju poklone i na Završnoj večeri su naši gosti, gde oni govore o svojim pesmama koje su napisali. Trudimo se svake godine da iznenadimo ljude, i uspeva nam to. Uz Haiku zbornik smo, koleginice moje, na koje sam vrlo ponosna jer su danima ovo radile, urađena je knjiga „Kao šibicarenje“, koja je pandan toj knjizi u kojoj su i nagrađeni i ciklus, tako da je ovo Mini zbornik“.
Biljanu smo pitali po čemu se haiku poezija razlikuje od obične poezije.
„Specifičnost haikua je da je on vrlo objektivan, on mora u sebi da ima mako, a mako je istina, iskrenost i poštenje. On ne sme da ima ukrase, jer kada prstom pokažeš na Mesec, prsten ne sme da postoji, jer će prsten zakloniti Mesec i dati drugu sliku. E, tako i sa haikuom, nema ukrasa. On je jasan, onako kako ga je uhvatio pesnik, i on ga predaje svima drugima. Suština je da tu više sebičluka nema, on ga je dao i svako ga doživljava na svoj način, šta želi da čuje, oseti i vidi. I ono što je još zanimljivo, oni su jedna istorija u malom, jer svaki je obrađivao sve ono što se kod nas ili u svetu dešavalo“.
Naposletku, direktorka Biblioteke pročitala je stihove „Martovsko sunce“, autora Svetomira Đulbabića iz Niša, ovogodišnjeg nagrađenog za haiku ciklus.
„Romkinja doji, žuto lišće oko nje, vitlajemska slama. Mali Rom isprošeni hleb deli, s golubovima. Pao je prvi sneg. Ciganče pravi rukavice, vuče rukave. Oznojeno konče Cigan pokri svojim kaputom. Martovsko sunce, gologuzi Cigančići pikaju loptu. Roma laže, kao Ciganin, grdi ga Romkinja i priča mužu. Na klupi u parku, Romkinja povija bebu, daleko se čuje“.
Odžačka verna publika svake godine pomno isprati Konkurs i Festival haiku poezije, pa je na organizatorima izuzetno važan zadatak, da ovu lepu tradiciju očuvaju za budućnost i naraštaje koji dolaze. Nema sumnje da će oni to, svakako, učiniti.
OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ BUDŽETA OPŠTINE ODŽACI. STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA.
