Košarka spada među najizazovnije i najzabavnije sportove na svetu. Tokom igranja ove sportske discipline u pokretu su svi mišići, ali osim benefita u održavanju fizičke kondicije, košarkaški angažman poboljšava metabolizam, koji pruža dobru garanciju za zdravlje i dugovečnost pojedinca, a aktivno utiče i na regulaciju nervnog i disajnog sistema, kao i na cirkulaciju. Možda još bitniji aspekt kod upražnjavanja sportskih aktivnosti, odnosno košarkaškog sporta, jeste niz psiholoških prednosti koje ono pruža. Najpre, kao i svaki sport, povećava samopouzdanje, utiče na poboljšanje koncentracije, neguje duh zajedništva i saradnje, aktivno se razvijaju veštine komunikacije i liderstva, neguju se kvaliteti volje i sposobnosti prilagođavanja i uporne borbe. Sportski angažman obogaćuje i privatni život, budući da se stiču prijateljstva koja se u najvećem broju slučajeva održe tokom celog života, a pojedinci u grupi zajednički prolaze i srećne i tužne trenutke, pobede i poraze.
Na teritoriji opštine Kula dejstvuje više košarkaških klubova, a kao najmasovniji se ističe Košarkaški klub „Hajduk“, koji postoji od sredine šezdesetih godina prošlog veka. Košarkaški trener Predrag Nogavica uvodi nas u priču o klubu.
„Osnivanje kluba ja mislim da se desilo negde šezdesetih godina. Klub je tada krenuo, kao i svi drugi klubovi, iz beton lige. Trenutno smo u Prvoj srpskoj, to je treća liga Srbije, sa ambicijama da se ove godine uđe u B ligu, to je druga liga, što bi bio istorijski uspeh kluba. Što se tiče mlađih kategorija, brojimo negde oko sedamdesetoro dece svih uzrasta, s tim da imamo takmičarsku selekciju 2006. godište, to su kadeti, imamo 2009. i 2010. godište, to su pioniri, juniori su nam pripojeni prvom timu, što je naravno u interesu svih nas, da što više dece iz tog našeg pogona na kraju i nosi ovaj tim. Možemo da naglasimo da dva naša deteta, 2007. godište, Pavle Steljić i mali Ilić su ove godine prešli u Spartak i i brane brane boje njihovog kluba, što je naš veliki uspeh, jer opet Spartak je klub sa istorijom. Tako da eto to su jedni od uspeha, trenutnim, mi naravno nastavljamo dalje. Što se tiče ženske košarke, imali smo kao što znate Anđelu Pavićević, koja je postala prvak Amerike u NCA ja mislim, mislim da je to Druga divizija, ali to je ogroman uspeh. Tako da to nam je neki cilj i da težimo ka tim stvarima za budućnost”.
Imajući u vidu navedenu masovnost, Predraga smo pitali na koje se sve načine deca i mladi mogu privoleti da se priključe košarci i sportu uopšte.
View this post on Instagram
„Što se tiče same košarke u Srbiji, znate i sami koja je popularnost, zahvaljujući svim našim uspesima, košarkašima, trenerima, tako da naš glavni cilj je da je promovišemo na onim stubovima koji su već postavljeni. Kroz recimo neka svetska prvenstva, evropska prvenstva, kroz te uspehe da približimo toj deci, da pokušamo ustvari da pružimo deci što bolje uslove da mogu da se pridruže našem klubu, kroz marketinge, kroz posete drugim školama, osnovnim školama prvenstveno, kroz recimo saradnju sa na primer Kamp „Vidre“, koji nam je izašao u susret ove godine, pa doveo svu decu koji su izašli iz njihovih programa, i pomogli nam samim tim da imamo veći broj dece u klubu. Zdravim radom, pre svega, takmičenjima i nešto što je u našoj moći”.
Trener, pak, ističe da rezultati nisu u prvom planu.
„Glavni cilj mi je da da jednostavno ne samo košarkaški uspeh napravimo u klubu, nego jednostavno da ti momci, ta deca budu bolji ljudi i da, kroz tu košarku recimo u Kuli, da im ostaju ta neka prijateljstva za ceo život i to je neki moj glavni cilj ovde. Sad šta će iz toga da se izrodi, videćemo, ali eto time se vodim”.
Kapiten prvog tima kulskih „Hajduka“, Vuksan Gagović, navodi interesantan podatak o popularnosti košarke i sporta uopšte.
„Omasovljena je u svakom slučaju, ne samo košarka nego i sav sport u Srbiji, pošto ja sam inače bio u Francuskoj 7 godina i vidim koliko tamo nije tako cenjen sport kao kod nas. Kod njih je više to sve da kažem reklama, novac, dok kod nas je jedna druga stvar, mi ovde ljudi volimo košarku, kao i sve ostale sportove. O tome se radi”.
Podmladak Košarkaškog kluba „Hajduk“ svedoči o razlozima angažmana baš u ovom sportu.
„Ja sam pre 4 godine krenuo da treniram. Krenuo sam zbog sestre, zato što ona je sad na Floridi, u Americi, igra košarku, pa sam to video od nje pa sam zavoleo i krenuo sam i ja”. (Milutin Mitrić)
„Treniram košarku već evo 5 godina, bez prestanka. Bilo mi je onako najzanimljivija, niko nije trenirao pa mi se svidelo”. (Iva Leđenac)
Na pitanja koliko je i na koje načine pandemija koronavirusa uticala na kulske košarkaše, Nogavica navodi da su sportisti ipak uspeli da nađu načine da ne ispadnu iz kondicije.
„Kao i sve u životu što ne teče što se kaže redovno i što ga presečeš odjednom, to stvara već neke druge problem, tako i u sportu. Sport je ustvari igra, i ja to ne mogu da poredim tu težinu sa recimo kako je bilo ljudima u bolnicama i tako dalje, ali eto kao i svi ostali, mi smo se navikli na tu situaciju. Koliko smo mi mogli ustvari u tim momentima, kad smo se vratili na teren da pokušamo da se ta pandemija ne širi ovde, kod dece, smanjivali smo broj dece na treningu, smanjivali smo broj igrača na treningu prvog tima, čak smo radili u neke dve smene, čisto da ih je što manje u hali i to je bio neki način preko kojeg smo se mi borili sa pandemijom. Dugo je to trajalo, nekih ja mislim šest meseci je bila pauza, ako ne i više, što se tiče i takmičenja i samih treninga, stvaralo je problem određenim igračima da se vrate nakon toga, ali kažem kao i svi ostali”.
Gagović je ocenio da je diskontinuitet usporio mlade sportiste.
„Pa na mene i nije puno uticala, zato što sam ja već na zalasku svoje karijere, dok je na mlađe igrače dosta, dosta uticalo, prvenstveno ne zato što se prekinula neka sezona, jer kada nema sezone tad se najviše napreduje, individualnim radom, već zato što su zabranjivali ulaske u halu, ulaske u teretanu, bilo kakav način treninga je bio zabranjen. Čak u Francuskoj je bilo zabranjeno trenirati napolje, na stadionima, što je meni totalno suludo. Tako da verovatno je i malo uticalo na mlađe igrače”.
Mlade nade kulske košarke, čini se, pronašle su puteve kojima će održati kondiciju.
„Igrala sam tenis sa bratom, dosta me naučio pošto on isto igra tenis, i onda mi smo dobili tu šest loptica, onda smo imali kao trening tenisa sa mamom i sa tatom i tako, svako jutro, svako podne, i nisam izostala iz kondicije, vežbali smo u dvorištu, da”. (Iva Leđenac)
„Pa sam ja bio tu ispred zgrade, bio u komšiluku pa sam tamo igrao”. (Milutin Mitrić)
Iz Košarkaškog kluba „Hajduk“ poručuju da je jedan od najboljih načina održavanja zdravlja pojedinca upravo uzimanje učešća u sportskim aktivnostima, budući da ono deluje i na telo i na održavanje mentalnog stanja. Ovi vredni i uporni sportski delatnici svojim svakodnevnim načinom života najbolji su reprezent upravo navedenog apela. Čini se da je pred kulskom košarkom svetla i perspektivna budućnost.
*OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ BUDŽETA OPŠTINE KULA.
