Plodna vojvođanska ravnica i prijatna klima uticali su na to da se na ovim prostorima ljudi naseljavaju gotovo – oduvek. Budući da prve tragove života i civilizacije na ovim prostorima naučnici otkrivaju još u vreme eneolita, po prirodi stvari, u modernom dobu došlo je do ustanovljavanja i ekspanzije muzeološke delatnosti i muzeja, koji danas čuvaju najznačajnije predmete iz raznih perioda života ljudi koji su nastanjivali i nastanjuju Vojvodinu. Značaj i uloga muzeja za jedno društvo su višestruki, budući da oni predstavljaju centralne institucije u očuvanju kulture, istorije i tradicije. Jedini kompleksni muzej u čitavom Zapadnobačkom okrugu, sa preko hiljadu eksponata izloženih na stalnoj postavci jeste Gradski muzej Sombor, o čijim korenima i osnivanju govori direktor ove ustanove, David Firanj.
„Naime, 1883. godine, 11. maja, osnovano je Istorijsko društvo Bač-bodroške županije, pri kome su formirane prve muzejske zbirke, Arheološka, Etnološka, nešto pre toga Muzejska biblioteka i 1883. godinu posmatramo kao godinu početka muzejske delatnosti u našem gradu“.
View this post on Instagram
Zvanično, Gradski muzej Sombor počeo je sa radom 27. oktobra 1945. godine, kada je useljen u jedno od najlepših arhitektonskih zdanja u Somboru, ali i celoj Vojvodini, Fernbahovoj kući, koja je podignuta još 1872. godine i od kraja šezdesetih godina prošlog veka ima status zaštićenog spomenika kulture.
„U sklopu Muzeja funkcioniše Odeljenje istorije, Odeljenje istorije umetnosti, Odeljenje arheologije i numizmatike, Etnologije, Muzejska biblioteka, kao i dva depandansa Istorijskog odeljenja, to su Muzej Podunavskih Švaba i Spomen-muzej Batinske bitke. Između ostalog, imamo Likovno odeljenje, koje podrazumeva različite zbirke likovnih dela, neka od najznačajnijih likovnih ostvarenja iz druge polovine XX veka. Osnovna delatnost Gradskog muzeja Sombor jeste prikupljanje, konstantno, predmeta, zatim formiranje zbirki, njihovo kontinuirano dopunjavanje, prezentovanje tih predmeta. Muzej je mesto koje čuva kulturno nasleđe i prenosi ga nekim novim generacijama“.
Firanj svedoči da je somborski Muzej pouzdani čuvar vojvođanskog identiteta, o čemu govori i kapacitet Fonda. Takođe, on navodi da iduće godine Muzej proslavlja značajan jubilej – 140 godina od početaka muzejske delatnosti u ovom delu Vojvodine.
„Naš Fond je izuzetno bogat, mi imamo preko 40.000 predmeta raspoređenih u različite zbirke, naša stalna postavka zaista svedoči o najznačajnijim istorijskim momentima našeg grada. Somborski Muzej je i regionalni Muzej. Mi smo nadležni za teritoriju opština Sombor, Apatin, Kula i Odžaci, tako da je Muzej izuzetno značajan i nadam se da će, u skladu sa tim, biti i obeležen ovaj značajan jubilej koji sledi, da bi Muzej opravdao standarde koji mu pripadaju, koje zaslužuje i koje je svojim sada već višedecenijskim radom, pa uslovno rečeno i možda duže od veka, ako gledamo od osnivanja Istorijskog društva Bač-bodroške županije, zaslužio, zavredio“.
Kustosi ovog Muzeja kontinuirano posvećeno rade na prikupljanju i konzerviranju predmeta za sva odeljenja i zbirke koje Muzej poseduje, a ove godine je otvorena i značajna izložba eksponata pod nazivom „Nove akvizicije 2008-2022“, kojom je, nakon gotovo petnaest godina, prvi put predstavljeno mnoštvo predmeta koji su u navedenom periodu prikupljeni, kako putem otkupa, tako i putem poklona, donacija, arheoloških iskopavanja i slično.
Da Vojvodina za očuvanje svoje kulture, tradicije i običaja ne mora da strahuje, potvrđuje i interesovanje posetioca, naročito mlađih naraštaja, za muzeološku delatnost, a direktor Gradskog muzeja Sombor ističe veoma ohrabrujuće podatke.
„Ono što me raduje posebno, neretko dolaze mladi, organizujemo posete u saradnji sa školama, u saradnji sa različitim organizacijama i mladi pokazuju izuzetan interes za upoznavanje uopšte muzejske delatnosti i dolaska do odgovora na pitanja šta je to Muzej, šta se nalazi u Muzeju, šta ja tu mogu da saznam, do kakvih saznanja da dođem, kako da ih upotrebim. Samo je potrebno izabrati pravi način da se mladima priđe, i da im se to možda dočara na neki način koji je njima svojstven, svojstven njihovim generacijama. Raduje me da mladi pokazuju interesovanje i srećan sam što ljudi, ne samo mladi, već svako ko poseti Muzej, pa je došao prvi put, došao je sa strane, izlazi iz Muzeja sa izuzetnim utiscima“.
Kako je Vojvodina prostor sa bogatom i dugom kulturnom tradicijom, od prioritetnog je značaja negovanje muzeološke delatnosti, koja predstavlja jedan od nosećih stubova i čuvara iste. U somborskom Gradskom muzeju, zasigurno, prepoznaju ovu činjenicu i s uvažavanjem se odnose prema prošlosti, a sve u službi ostavljanja u amanet budućim generacijama vernih svedočanstava različitih perioda i načina života ljudi na ovim prostorima.
*OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ SREDSTAVA POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA KULTURU, JAVNO INFORMISANJE I ODNOSE S VERSKIM ZAJEDNICAMA.
