Da su najstariji – najodgovorniji, dokazuje i primer baka Ane iz Bačkog Monoštora. Od početka karantina i zaključavanja čitavog stanovništva pa sve do danas, ona poštuje sve mere koje su propisane, brinući na taj način ne samo o sebi, nego i o svojim najdražima.
„Ja sam godinu dana bila u mojoj kući, na ulici nisam bila, bojala sam se da ne zarazim moju dečicu. Godinu dana nisam bila još na ćošku, do sada“, kaže baka Ana.
Ima 86 godina, a odnedavno je u kući potpuno sama, pošto joj je suprug, dida Šaja, pre nekoliko meseci preminuo. Baka Ani pomažu oko kućnih poslova njena deca, unuci, rodbina, prijatelji i komšije.
„Pomoć imam jer komšije su mi odlične, imam jednog dečka koji dođe svaki dan donese mi drva. Imam sestričinu koja mi svako jutro pita šta mi treba, prezadovoljna sam stvarno“.
Ipak, zaključavanje je učinilo svoje. Nedostaju joj zagrljaji njene dece, unuka i praunuka. Zato nije čekala ni tren i tako postala prva sa teritorije Grada Sombora, koja je vakcinisana Fajzerovom vakcinom protiv koronavirusa. Motiv joj je bio samo jedan – da prvi put uzme u naručje svoju najmlađu praunuku Isidoru.
„A sad, sam jedva čekala tu injekciju, da mogu moje unučice prigrliti. Imam ove dve na slici tu, i imam još jednu malecku, u Novom Sadu, sedam meseci, nju nisam ni držala još, nisam htela ne daj Bože nešto da, kao bolest pa da kaže bako ti si. I tako da sad jedva čekam ovu drugu vakcinu i putujem za Novi Sad.“.
Vakcine se, kako kaže, nije ni najmanje uplašila, nije imala nikakvih nuspojava, niti neprijatnih simptoma. Sve i da je neki strah postojao, baka Ani je jedna stvar važnija od svih na svetu – njena porodica.
„Inače ja za ovu zimsku gripu, svake godine primam, ja voljim da budem zdrava, dok sam, al osamdeset šesta godina, nemam još mnogo života, ali barem još tri da imam, da mogu te male dočekati“.
