Srednja Poljoprivredno-prehrambena škola Sombor ove godine proslavlja 76 godina od osnivanja. Učenici u ovoj školi mogu da se obrazuju za sledeća zanimanja: poljoprivredni tehničar, prehrambeni tehničar, veterinarski tehničar, tehničar hortikulture, tehničar za biotehnologiju, pekar, cvećar-vrtlar i rukovalac-mehaničar poljoprivredne tehnike. Preko 300 đaka koji trenutno pohađaju školu, osim teorijske nastave, imaju priliku da sve naučeno primene u praksi. Nastavnici koji rade u ovoj srednjoškolskoj ustanovi posvećeni su i stručni, a tome u prilog govori i činjenica da je udruženim delovanjem nastavnog kadra i đaka, škola postala deo projekta prekogranične saradnje, zajedno sa poljoprivrednim školama iz Futoga i Vršca, kao i Institutom za lekovito i začinsko bilje u Novom Sadu, u partnerstvu sa ustanovama iz Mađarske.
Direktor ustanove, Jovo Ćato, navodi sledeće:
„Škola ima i školsku ekonomiju, na kojoj deca obavljaju praktičnu nastavu i bavimo se ratarskom, voćarskom i stočarskom proizvodnjom. Ove godine škola je učestvovala u jednom projektu prekogranične saradnje, „Agrinno 2“ i na školskoj ekonomiji se nalazi jedan inkubator, gde se gaji lekovito bilje i koje se prerađuje, odnosno sušimo i prerađujemo u čajeve ili neke druge proizvode u tom inkubatoru“.
View this post on Instagram
Više o ovom značajnom projektu, govori nastavnik poljoprivredne grupe predmeta, Ivan Petreš.
„Mi smo se uključili u taj projekat upravo zbog toga da se prvenstveno naši đaci, a onda svi okolo ovde, da kažem, iz sela, koji su zainteresovani za lekovito i začinsko bilje, edukuju, uključe u tu proizvodnju, mi kao profesori da pokažemo načine proizvodnje i da vidimo kako se to neguje, kako se posle prerađuje i tako dalje. Tako da smo u projektu dobili sušaru, dobili smo jedan motokultivator i ovde možete kod nas konkretno da vidite, znači komplet zasad je podignut na malč foliji. Pokušali smo da smanjimo taj deo hemijske zaštite na minimum. Gledamo da ide po pravilima neke organske proizvodnje, tako da je malč slama, a ovde je i folija, sistem za navodnjavanje kap po kap, ovde vidite crni slez, beli slez, kormorač, matičnjak, žalfija, muskatna žalfija i tako dalje, znači sve te začinske i lekovite biljke smo uključili i trudimo se da, po završetku ove vegetacione godine, to sve osušimo i da onda to možemo i da plasiramo možda na tržište. Ali, nama je najbitnija stvar da deca, đaci, vide kako se to radi i svako onda na sopstvenom imanju, da pokušaju, da probaju to“.
Ideja uključivanja škole u ovakve projekte je, prema rečima nastavnika Petreša, upravo da motiviše učenike da se i nakon završetka trogodišnjeg ili četvorogodišnjeg školovanja, bave poljoprivredom, a da iz škole odu potkovani znanjem koje će uspešno iskoristiti u praktične svrhe.
Osim nege i prerade začinskog i lekovitog bilja, đaci i nastavnici se na školskoj ekonomiji bave i drugim intenzivnim kulturama, a najviše voćarstvom i vinogradarstvom. Ekonomija je obezbeđena najnovijom neophodnom mehanizacijom i oruđem i alatima potrebnim za obavljanje praktičnog rada na ovom lepom imanju. Iz Uprave škole navode da finansijska i tehnička pomoć ne izostaje ni od republičke i pokrajinske Vlade, kao ni od Grada Sombora.
