Danas je u prostorijama Poljoprivredne stručne službe u Somboru održana prezentacija na temu podizanja svesti o važnosti prikupljanja ambalažnog otpada. Prvo je prikazan kratki video presek rada PSS kroz 65 godina postojanja, najpre kroz ratarske kulture, a potom, modernizacijom Službe, govorilo se o procesu proizvodnje u voćarstvu. Služba je 2012. podigla prvi ogledni voćnjak, kroz koji su se prvobitno obučavali i usavršavali kadrovi ove ustanove, a potom svoje znanje prenosili poljoprivrednim proizvođačima sa teritorije Grada Sombora i okoline. Tatjana Veselinović, koordinatorka prognozne izveštajne službe zaštite bilja Vojvodine govori o poslovanju PSS.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
– Ima lepih zasada ovde kod nas u Zapadnobačkom okrugu, mi smo naravno mali zasad od 2,5 hektara, ne možemo mi parirati nekim zasadima od 20 hektara i mi nismo podignuti kao komercijalni zasad. Mi smo ipak podignuti kao ogledni zasad Poljoprivredne stručne službe i naša svrha i jeste da učimo prvo nas, pa onda da učimo poljoprivredne proizvođače. Ali, u svakom slučaju, ti novi zasadi ipak su otišli korak dalje od nas, oni imaju te finalne proizvode, imaju preradu i mogu da konkurišu s tom velikom površinom na većim tržištima, u odnosu na nas.
Savetnica u Poljoprivrednoj stručnoj službi, Jelena Perenčević, navodi da su ciljevi današnje prezentacije prikazivanje saradnje Službe i mesnih zajednica, kao i animiranje poljoprivrednih proizvođača po naseljenim mestima, kada je u pitanju sakupljanje ambalažnog otpada.
– Ta akcija postoji od 2013. godine i u zadnje dve godine smo mi sarađivali sa selima opštine Sombor, gde smo prikupili u prošloj godini blizu 10 tona ambalažnog otpada. Sad, možete zamisliti sav taj ambalažni otpad koji bi završio u kanalima ili spaljivan ili u vodotokovima. Ova akcija je jako bitna.
Perenčević navodi da su benefiti brojni, ako se uzme u obzir da živimo u vremenu sve intenzivnije poljoprivredne proizvodnje. Prema njenim rečima, sve češće se primenjuju razni pesticidi, bez prethodnih konsultacija koliko je to odgovarajuće za tipove tla i proizvoda koji se na njemu uzgajaju. Ambalaža koja ostane nakon toga mora se pažljivo odlagati. Ona smatra da sakupljanje ambalažnog otpada mora da teče paralelno sa bujanjem vegetacije početkom proleća. S obzirom da je predaja ambalaže fakultativnog karaktera i nije obavezujuća, Perenčević smatra da se treba ugledati na mere koje promovišu fondovi Evropske unije.
– Oni koji žele da konkurišu za sredstva IPARD fondova, oni su obavezni da imaju potvrdu da su predali ambalažni otpad.
Član Gradskog veća za oblast ekologije i zaštite životne sredine, Slobodan Stanić, osvrnuo se na činjenicu da Grad Sombor, u saradnji sa PSS, već treću godinu zaredom sprovodi akciju prikupljanja ambalažnog otpada koji ostane nakon herbicidnih tretmana. Osim teritorije Grada Sombora, u planu je proširivanje ove akcije na još dve iz Zapadnobačkog okruga – apatinsku i odžačku opštinu.
– Uglavnom, mi smo napravili jedan pravi gest i dobru stvar što taj otpad nije završio u kanalima, na njivama, ne sagoreva u atarima, tako da smo jako zadovoljni sa akcijom.
Budući da je ekologija sve značajnija oblast na koju se obraća pažnja, Stanić navodi da je zadovoljavajuć nivo poljoprivrednika koji se odazivaju akcijama prikupljanja otpada. Osim toga, mnogo se radi i na sveukupnoj zaštiti životne sredine.
– Grad Sombor je jedan od vodećih gradova u Srbiji po tom pitanju.
Stanić je naveo da će od Grada Sombora krenuti inicijativa da svi korisnici državnog zemljišta, koji ga uzimaju u zakup, moraju da razdužuju otpad. Iz Gradske uprave se nadaju da će ovaj predlog zaživeti već tokom ove godine.
