Predavanja pravoslavnih sveštenika svojim vernicima imaju veliki značaj za celokupno hrišćansku zajednicu, jer omogućavaju dublje razumevanje vere, Svetog pisma i crkvene tradicije, a samim time i tradicije srpskog naroda, čiji je rast i razvoj nerazdvojan od crkve. Kroz svoj propovedi, sveštenici pomažu vernicima da bolje žive u skladu sa hrišćanskim učenjem, pružaju moralne smernice i podstiču na duhovnu i moralnu izgradnju. Takođe, predavanja jačaju zajedništvo u crkvi i pomažu ljudima da se suoče sa životnim izazovima kroz duhovnu perspektivu i podršku. Na teritoriji Vojvodine, masovno se održavaju predavanja na kojima su gosti upravo sveštena lica. Takvo jedno predavanje, na temu Preobraženja i Cveti, održano je ove godine u Odžacima. Više o značaju ovakvih okupljanja govori otac igor Ignjatov.
– Na poziv ljubazni oca Slavka Protića i oca Jovana Kezena, došli smo ovde u ovaj lepi grad, da održimo predavanje. Predavanje je, u suštini, bilo lepo posećeno, i bilo je dosta pravoslavnih Hrišćana, koji su došli da čuju predavanje i da se naravno još više pouče u svojoj veri, posebno u ovo vreme kada je praznik Vaskrsa blizu i kada, uz post naravno, treba još više da se trudimo da izučavamo osnove svoje vere i da se trudimo da što bolje razumemo ono što se u crkvi dešava. Svi praznici, sva bogosluženja imaju svoju i razumnu dimenziju, koju prihvatamo i razumom i verom, jer vera nije nešto što je van razuma. Ona jeste iznad razuma, ali nije van razuma i nije nerazumna i to je veoma bitno da se neprestano usavršavamo, i da se trudimo da što više i više shvatamo svoju veru, kako bismo po njoj mogli da živimo. Jer, nije dovoljno samo da je shvatamo, potrebno je i da ono što verujemo, da to i na delu pokazujemo.
Na pitanje da li je danas, više nego ikada ranije, potrebno da se čuje reč Božija, otac Igor nema dilemu.
– U svim vremenima je sigurno uvek postojala glad za rečju Božijom, a posebno u današnje vreme, i zaista danas je, osećamo to, narod gladan i žedan reči Božije. Zašto? Zato što je gladan i žedan, utehe je gladan, i žedan je odgovara na večna pitanja. Jer, vidimo da nas ovde na zemlji ne zadovoljava samo da živimo čisto biološki život, nego da je čovek biće koje je stvoreno za večnost, za nešto više, da nije stvoreno samo da bi održavalo ovu ekonomsku i biološku egzistenciju, nego da bi zaista i neka viša stremljenja živeo. Jer, čovek jeste i duša i telo, i duh, dakle ima i svoje potrebe biološke, da jede, da pije, da živi, ima svoje potrebe intelektualne, da bi dobio intelektualne veštine, da bi mogao da se ovde u svetu snađe. A, u isto vreme, ima i potrebe duhovne, dakle da nahrani onaj deo duše koji ima u sebi, jer zaista u čoveku postoji ta religijska klica, koja treba da se osvesti. Ljudi žele da slušaju. I to se oseti, ja sam to osetio u toku ovoga predavanja, da ljudi žele i da slušaju i kada to osetite, onda možete i da govorite. Onda imate i nadahnuće.
Čini se da je narodu danas reč Božija potrebna kao „hleb naš nasušni“, ako je suditi prema posećenosti ovom predavanju u Odžacima. Da to nije slučajno, svedoči i sve veća okrenutost ljudi crkvi, što je negde i utkano u srpski narod već vekovima. Crkve su održale čitave narode, njihove jezike, kulture, običaje i tradiciju, i predstavljaju najstarije i svakako najpoštovanije institucije. Da će tamo i ostati, nemamo dilemu.
*OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ BUDŽETA POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA KULTURU, JAVNO INFORMISANJE I ODNOSE SA VERSKIM ZAJEDNICAMA APV.
