Drugi po redu sport po popularnosti u Evropi, rukomet kao sportska disciplina predstavlja neobičnu kombinaciju fudbala, košarke i vaterpola i predstavlja jednu od najzahtevnijih disciplina. O prednostima bavljenja rukometom može mnogo da se govori, a pobrojaćemo samo da ova veoma brza igra uključuje konstantni fizički napor, u pokretu su svi mišići, izuzetno je dobar za održavanje kondicije i adekvatne kilaže, koristan je koliko za telo i održavanje opšteg zdravlja, toliko i za psihu. Učešće u ekipi značajno utiče na samopouzdanje, uči čoveka disciplini, timskom duhu, važan je faktor socijalizacije, a profesionalni rukometni angažman može doneti još dodatnih blagodeti, u vidu angažmana u inostranstvu i povezivanja sa ljudima sa svih kontinenata. U kulskoj opštini rukomet se već decenijama brižljivo neguje, a crvenačka Škola rukometa nadaleko je poznata širom regiona i Evrope. Crvenčani su iznedrili neke od najvećih rukometnih zvezda svih vremena, a ove godine Rukometni klub Crvenka slavi značajan jubilej – sedamdesetu godišnjicu postojanja. O ovome i drugim zanimljivostima govori direktor kluba, Vladan Račić.
„Pedeset druge godine, RK Crvenka je osnovao Rade Cvetković i to su bili entuzijasti, pretežno radnici Fabrike šećera, koji su počeli da se bave rukometom i to je sve tako negde krenulo. Crvenčani su zavoleli rukomet i 1965. godine na kvalifikacijama u Rijeci za ulazak u prvu ligu, RK Crvenka je ušao u prvu ligu i ostvario je san mnogih Crvenčana. Već 1967. godine, nismo dugo čekali do prvog trofeja, osvojili smo Kup Jugoslavije. Šezdeset devete godine je i prva titula došla u Crvenku. Mi smo sledeće godine igrali Kup šampiona, što je isto zanimljivo, da je Crvenka bila u polufinalu, igrali smo u Zrenjaninu, zato što tad nismo imali halu, protiv ekipe Dinamo iz Berlina, i ovde smo pobedili devet razlike, a tamo smo izgubili deset razlike, nismo se plasirali u finale. Dinamo je lagano osvojio ovaj tada Ligu šampiona, ali Crvenka je imala jedan veliki peh. Tada Jugoslovenska narodna armija nije pustila dva naša najbolja igrača, Petra Fajfića i Slobodana Čileta Miškovića, da učestvuju na tu drugu utakmicu i svi kažu da zbog toga nismo prošli u finale, a kažu da bi lagano i pobedili u finalu. Dalji razvoj rukometa, ustvari sporta u Crvenki, to je 1971. godina, to je najuspešnija godina u istoriji crvenačkog sporta. I Crvenka, Fudbalski klub i Rukometni klub su bili u prvoj ligi i ti stari ljudi koji su vodili klub, oni su dali veliki zadatak sledećim naraštajima, da to održe, da ponove“.
View this post on Instagram
Ovaj klub, osim što je bio jedan od najuspešnijih u celoj bivšoj Jugoslaviji, bio je poseban i prepoznatljiv po tome što je dugi niz godina bio sastavljen od igrača i trenera koji su bili svi iz svog rodnog mesta, Crvenke. Takav primer jedinstven je gotovo u celom svetu. Crvenački rukometaši nosioci su brojnih titula i priznanja, a čitavu jednu rukometnu epohu obeležili su, prema Račićevim rečima, sledeći sportisti.
„Večita je dilema u Crvenki ko je najbolji igrač Crvenke svih vremena. Tu sigurno bitišu Đurađ Trbojević, Jožef Holpert, Slobodan Čile Mišković, Petar Fajfić, Zoran Živković, pokojni Radoslav Pavićević. Mislim da je Jožef Holpert najbolji igrač Crvenke svih vremena. On je osvojio 1986. godine Svetsko prvenstvo, bio je učesnik Olimpijade 1988. godine u Seulu. U Minhenu 1972. godine, Crvenka je imala tri zlatna olimpijca, Slobodana Čileta Miškovića, Petra Fajfića i Bugarskog. To je isto zanimljiv detalj. Ima dosta još igrača koji nose nacionalno priznanje, koji su ovde ponikli, tu pre svega mislim i na Dragana Škrbića, na Dalibora Čuturu, ima dosta igrača koji su obeležili razvoj rukometa“.
Račić ističe da ni nove generacije ne kaskaju mnogo za starijim kolegama, koje su udarile temelj rukometnom sportu u Crvenki, pa tako ovaj klub, koji se takmiči u Super B ligi, momentalno ima čak četiri mlada reprezentativca.
„Imamo ozbiljne ambicije u ovoj sezoni. Moram da pomenem da imamo dva igrača koja su osvojila bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu, ove godine u Portugalu, za momke do 20 godina. Imamo dva omladinska, dva kadetska reprezentativca, znači tu mislim na Vojina Čabrila, Lea Feješa, Mirka Podunavca, Marka Tasića. Pored prve ekipe, RK Crvenka uvek ovaj prati mlađe kategorije, zato što su nama i sad glavni igrači i svi koji su potekli iz naše Škole“.
Koronavirus je u proleće 2020. godine „na kratko“ zaustavio čitav svet. Efekte zatvaranja i prekida aktivnosti ponajviše su osetili sportisti, kojima su u potpunosti prekinuti kako trenažni procesi, tako i takmičenja. O posledicama pandemije na sportski angažman crvenačkih rukometaša, govori trener prvog tima, Vladimir Zejak.
„Svakako da je bilo zahtevno veoma održati taj neki ritam treninga, s obzirom da nismo bili u mogućnosti da treniramo u hali, odnosno u zatvorenim prostorima. Pokušavali smo da to nadomestimo s nekim treninzima na stadionu i na otvorenim površinama, sve u skladu sa merama koje su bile dozvoljene. Sigurno da je uticalo. Videlo se da je nakon te korone, odnosno kada su počela takmičenja posle toga, da je bilo značajni broj povreda, što nažalost tako je to u sportu, kada se izađe iz nekog kontinuiteta. I mogu da kažem da je uticalo, mada prošlo je već više od godinu dana nakon početka lige i sada mislim da se polako stvari stabilizuju“.
Rukometaši nisu sedeli skrštenih ruku, pa su se tako trudili da nedostatke sastajanja na terenu nadomeste kod kuće.
„Dok je bio taj karantin, naravno da nismo imali treninge, u dvorištu šta se moglo raditi, ali čim smo dobili odobrenja za halu, odmah sam se ovde nacrtao i počeli smo s treninzima, tako da nije toliko usporilo“. (Vojin Čabrilo)
Vladan Račić svedoči da su pandemija koronavirusa i mere koje su usledile nakon ukidanja lockdown-a uticale na odziv i regrutaciju novih omladinaca.
„Mi smo pre dve godine se plasirali u Super A rukometnu ligu, ali sticajem okolnosti nismo najbolje to kao klub iskoristili. Pre svega to mislim zbog korona pandemije, nije moglo da se gledaju utakmice, i naša deca koja se regrutuju najbolje tako što gledaju rukometne utakmice, kad gledaju punu halu, kad hoće i oni sutra da igraju tako, mi nismo njih mogli da pustimo da gledaju. I mislim da je to najveći neki gubitak, što smo igrali Superligu, a nije mogla crvenačka publika da gleda“.
Sportski pedagog i trener Vladimir, nekadašnji istaknuti rukometaš, koji je dugi niz godina branio boje crvenačkog kluba, a kasnije i boje drugih svetskih klubova, u Crvenku se vratio, kako bi se, kako je naveo, odužio svom klubu i svojoj zajednici na svemu što je zahvaljujući njima proživeo tokom karijere i kako bi crvenačkoj Školi rukometa vratio nekadašnji sjaj. Uputio je i važne poruke o značaju sportskog angažmana.
„Sport je jedna izuzetna aktivnost, gde se, pre svega pričamo o kolektivnim sportovima, uči se kolektivu, uči se jednoj disciplini, gde se čovek razvija kako fizički i samim tim kada se razvija fizički, dobija i samopouzdanje, razvija se i duhom, nauči da funkcioniše u zajednici. Ako odluči da se bavi profesionalno sportom, može da nauči nekoliko stranih jezika, u zavisnosti od države i da ima jedan život koji je, da kažem, sa otvorenim vidicima“.
Kao gotovo nigde na svetu, u Crvenki se retko na ulici može sresti bilo koja osoba koja se makar jedan dan nije bavila rukometom. Crvenčani odlično znaju da fizička i duhovna snaga koju pruža bavljenje ovim sportom gradi zdrave, ispravne i čestite pojedince, pa tako i zajednicu u celini. Više puta su to i dokazali, a ovim entuzijastima treba poželeti da obnove staru slavu svoje poznate rukometne Škole.
*OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ BUDŽETA OPŠTINE KULA.
