Sedamdeset i osam dana straha, panike, tuge, stradanja, gubitka i bola, 25 hiljada stambenih objekata, 470 kilometara puteva, 595 kilometara pruga, 19 bolnica, 14 aerodroma, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture, 44 mosta, 100 milijardi američkih dolara materijalne štete. Cifre nikada nisu dovoljne da se opiše stradanje jednog naroda, i svaka žrtva u ratu treba da nosi svoje ime i prezime, a naših dve hiljade i petsto poginulih civila i više od dvanaest hiljada ranjenih nedužnih ljudi postali su „kolateralna šteta“. Sramota tog izraza treba da se ogleda samo u jednoj trogodišnjoj Milici iz Batajnice, kao što i svaka žrtva NATO agresora, nazvana „kolateralnom štetom“, treba da bude imenovana. Sramota tog izraza treba da se ogleda i u žrtvi našeg zastavnika Radovana Medića, pripadnika Vojske Jugoslavije, kog je vojna akcija, koju su sramotno nazvali „Milosrdni anđeo“, usmrtila te kobne devedeset i devete godine i koji je život dao za otadžbinu, braneći somborski Vojni aerodrom. Na njegovom grobu vence su položili članovi njegove porodice, njegove kolege saborci, kao i delegacija Grada Sombora.
„Danas obeležavamo 22 godine od NATO agresije. Iako je prošlo 22 godine od tog strašnog dana, od 78 teških dana bombardovanja naše zemlje i našeg grada, uvek se sećamo na sve žrtve koje su tada pale, mi ne možemo da zaboravimo, ne možemo da promenimo prošlost, ali dugujemo veliko poštovanje i veliku zahvalnost svim žrtvama koje su tada pale u tih nesrećnih 78 dana i noći teških za našu zemlju i naš grad“, izjavila je prilikom polaganja venaca, zamenica gradonačelnika Sombora, Ljiljana Tica.
Preko hiljadu stradalih pripadnika bezbednosnih službi, od 20 časova 24. marta, do 13 sati 10. juna 1999. godine, kao i sve već navedene žrtve, za nas nikada neće biti kolateralna šteta. Poštu odajemo i palim NATO borcima, obojici, koji su sa svojim kolegama na Jugoslaviju izručili 37 hiljada kasetnih bombi.
