Opština Odžaci obiluje posebnostima i autentičnim ljudima i tradicijama. Jedno selo, pak, zauzima posebno mesto na kulturnoj mapi Odžaka, ali i praktično cele Srbije – Karavukovo. Ovo malo mestašce decenijama unazad poznato je kao „bačko Vranje“, a da to nije slučajnost, govori podatak da se ovde, u vreme kolonizacije nakon Drugog svetskog rata, doselio veliki broj južnjaka, pretežno iz Vranja. Njihovi potomci i oni prilagodili su se ovdašnjem načinu života, ali su sačuvali svoje običaje. Njih prezentuju u svakoj prilici, a posebno se ističu tokom proslave seoske slave, drugog avgustovskog dana, na Svetog Iliju. Više o bačkim Vranjancima govori jedan od organizatora slave sela, Davor Marinković, predsednik Mesne zajednice Karavukovo.
“Posle Drugog svetskog rata, kada je organizovana kolonizacija, naši iz okoline Vranja su se doselili u Karavukovo. Sve što su imali iz Vranja, oni su poneli sa sobom. Mogu da kažem slobodno da iz godine u godinu i iz naraštaja u naraštaj, iz generacije u generaciju, mi smo sačuvali tradiciju, sačuvali smo hranu i prenosimo s kolena na koleno. Nećemo to nikada izgubiti, to je naše i to je naš zaštitni znak.”
Tokom same manifestacije, Marinković ističe, posetioci su u prilici da probaju vrsne južnjačke specijalitete, da uživaju u zabavnom, kulturno-umetničkom i sportskom programu i naposletku da se jedni s drugima upoznaju, druže i razmene iskustva.
“To je naša tradicija i otkad znamo za sebe, to slavimo. Naravno, ceo dan je u sklopu te manifestacije i krećemo od 9 časova, gde je jutarnje bogosluženje. Onda takmičenje u kuvanju paprikaša, od divlje svinje, zatim pena parti za malu decu. To organizuje Dobrovoljno vatrogasno društvo Karavukovo i ostala društva u našoj opštini. Zatim ide finale u preferansu, takmičenje u sportskom ribolovu, Memorijal 2023, degustacija vranjanskih specijaliteta, večernje bogosluženje i nakon toga nastavak kulturno-umetničkog programa, sa jednim orkestrom iz Novog Sada, odnosno to je tamburaški orkestar, i na kraju se samim tim završava ova današnja manifestacija, traje samo jedan dan.”
Programu su, pored gostujućih izvođača, poseban pečat dali lokalni folklorni ansambli, a zdravicu u čast seoske slave održao je mlađani Vasilije Anđelković, učenik ovdašnje Osnovne škole, koja nosi simbolično ime „Bora Stanković“. Violeta Stojiljković, članica Kulturno-umetničkog društva pod istim nazivom, govori nam o specifičnim nošnjama u kojima su se članovi lokalnog društva našli tokom manifestacije.
“Mi danas nosimo makedonsku nošnju, nosi se u Makedoniji. Naša lična karta, koju nosi Karavukovo je nošnja koju je nosio naš izvođački sastav, tu su pervaz, šarene marame, čarape crvene, kao što su i tamo dole na jugu, tako i ovde mi čuvamo tradiciju našeg juga. Ne samo Pčinje, nego i Makedonije.”
Svoje vrsne gastronomske poslastice predstavila su lokalna udruženja žena, a Gordana Tasković, iz Udruženja žena „Bačko Vranje“, ističe po čemu se ovaj kraj toliko izdvaja.
“Držimo našu tradiciju, jer su naši roditelji došli s juga četrdeset i šeste godine. Trudimo se da očuvamo našu tradiciju, što je i naš Bora Stanković rekao da znamo odakle smo, koreni, odakle dolazimo i odakle potičemo. Imam 20 ženica u Udruženju, nastojimo da spremamo svu našu hranu, ručne radove. Nastupamo širom naše Srbije.”
Još jedno veoma aktivno udruženje, koje se predstavilo na seoskoj slavi, jeste i Udruženje žena „Koštana“. Ljubica Jovanović govori o posebno pripremljenim posnim specijalitetima, koji svoje korene imaju u vranjskom kraju, a još uvek se pripremaju u kućama Karavukovčana.
“Mi smo sad se potrudili i evo ovde smo pravili posan pasulj, imamo zeljanik od koprive, od blitve, od kupusa, zelje, znači to je mešano, blitva, spanać, praziluk, i tako. Krofne, to je nešto novije ovde, što smo zatekli u Bačkoj, ali pravimo i to. A imamo pite koje su razvlačene i pite koje su sukane. To se razlikuje. Pita se razvlači, a ova koja je sukana, ona se suče, to je vranjanski isto specijalitet.”
Posećenost, koja je poslednjih godina sve veća, govori nam samo jedno – Karavukovčani su tradicionalno dobri domaćini, čije specijalitete nezaobilazno moramo da probamo, a duh juga u srcu Vojvodine po prirodi stvari mami putnike namernike u ovaj kraj. Meštanima treba poželeti samo jedno, a to je da – nastave u istom ritmu.
OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ BUDŽETA OPŠTINE ODŽACI. STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA.
