Danas je Stapar bio mesto susreta zvaničnika iz celog sveta, pošto je Šesta tkačka kolonija okupila predstavnike diplomatskog kora, ali i republičkih i lokalnih institucija. Događaj je otvorio gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, a prisutnima su se obratili potpredsednica Vlade Republike Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, ambasador SAD Entoni Godfri, ambasadorka Kanade Kati Čaba i predsednica Etno mreže Violeta Jovanović.
Etno mreža u partnerstvu sa Naledom i gradovima Sombor, Pirot i Novi Pazar, a uz podršku ambasada Kanade i SAD sproveli su ovu manifestaciju u cilju ekonomskog osnaživanja žena, naročito žena na selu, te promocije njihovog rada i rukotvorina. Događaju su prisustvovali ambasadori Finske, Nemačke, Kanade, Amerike, Belgije, Brazila, Izraela, Egipta, Austrije i Argentine.
„Naš plan je da postojeće potencijale koji se baziraju upravo na kulturnom nasleđu, kao značajnom resursu Grada razvijemo u sferi takozvanog kulturnog i manifestacionog turizma, gde Staparski ćilim, ali i drugi, pre svega lokalni gastronomski proizvodi, mogu i treba da zauzmu značajno mesto“, istakao je gradonačelnik Sombora.
Predsednica Etno mreže Violeta Jovanović, izrazila je zadovoljstvo današnjim okupljanjem i poručila da su na ovaj način želeli da prikažu nestajuće brendove Srbije, poput staparskog ćilima i bezdanskog damasta.
“Ovo skriveno blago može i da se sačuva, ako se ponudi kupcima u Beogradu i regionalnim centrima Srbije i zato nam je potrebna podrška svih vas da se njihov plasman omogući kroz gradske galerije, prvo u Beogradu, a onda i u drugim gradovima, koje bi bile ustupljene zanatlijama po povlašćenim cenama”, objašnjava Jovanović.
Ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri, rekao je da je ponosan na dugogodišnju saradnju ambasade sa Etno-mrežom, koja organizuje ovu koloniju i istakao da je tokom proteklih 15 godina, USAID investirao više od 100.000 dolara u aktivnosti Etno-mreže, čime je ova organizacija postala prepoznatljiv brend u zemlji i svetu, ali i pomogla ženama da steknu više nezavisnosti i sebi kreiraju bolju budućnost.
Kanadska ambasadorka izjavila je da je globalna pandemija korona virusa donela nove izazove, te da je cilj bio da se na ovaj način pomogne ženama da se osnaže i izbegnu negativne posledice krize. Naglasila je da Srbija ima bogatu kulturnu baštinu i da to može biti jedan od faktora za ekonomski napredak pojedinaca i društva u celini, kao i za lokalni razvoj.
Potpredsednica Vlade rekla je da je podrška starim zanatima, poput ćilimarstva, prilika da pokažemo svetu šta sve naše žene mogu da naprave sa svojih deset prstiju, čuvajući kulturno nasleđe koje nas podseća na to šta smo kao država bili, šta jesmo i šta možemo da budemo u budućnosti. Ona se zahvalila ambasadorima Nemačke i Kanade na podršci i inicijativi da se tri ćilima iz Srbije nađu na listi UNESCO i istakla da se nekada za par ćilima moglo kupiti jutro zemlje, a da se danas o njima malo govori.
“Ono što mi kao država možemo da uradimo za sve žene sa sela i za sve druge žene koje žele da se uključe u ovakve projekte jeste da i donesemo određene zakone. Ja se nadam da će nova Vlada na tome da radi, a to je i Zakon o zanatstvu i Zakon o socijalnom preduzetništvu i Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Podsetiću javnost, da je svaka druga žena na selu nezaposlena, da od 4 žene 3 žene nemaju nikakvo pravo na penziju, da je samo 7 % žena vlasnica određenih imanja na teritoriji Republike Srbije, dakle preko 67 % žena sa sela nema mogućnost da ostvari penziju”, objašnjava Mihajlović.
Staparski ćilim uvršten je na nacionalnu listu nematerijalnog nasleđa i koristi se protokolarno kao diplomatski poklon Pokrajinske i Republičke vlade.
