Somborska sredina oduvek je bila pogodno tlo za negovanje raznih vrsta umetnosti, a kroz istoriju je, čini se, prednjačila scenska umetnost. U tom smislu, Sombor je iznedrio jedno od najboljih pozorišta u regionu – Narodno pozorište, koje je dom vrsnih glumaca već gotovo vek i po, pa praktično svojom tradicijom i dugovečnošću ide u korak sa srpskom školom glume. U Somboru rade i stvaraju umetnici koji se svrstavaju među najbolje u zemlji i regionu, a osim redovnog repertoara, Narodno pozorište već tri decenije neguje Pozorišni maraton, trodnevni festival kojim se svečano spušta zavesa na pozorišnu sezonu.
Osim Narodnog pozorišta, ustanova kulture koja je od posebnog značaja kada je u pitanju negovanje scenskih umetnosti jeste i Kulturni centar „Laza Kostić”, koja je ustanova naslednica slavne somborske „Likovne jeseni”, a nosi ime najznačajnijeg književnika koji je živeo i stvarao u Somboru. Ova ustanova temelji se na radu u više kulturno-umetničkih sfera, od likovne umetnosti do muzičkog, scenskog i književnog programa, izdavaštva, a među najveće i za Sombor najznačajnije projekte koje sprovodi Kulturni centar, zasigurno predstavlja osnivanje i organizacija Somborskog filmskog festivala.
Milivoje Mlađenović, programski direktor Somborskog filmskog festival, ističe posebnost ovdašnjeg Festivala u odnosu na druge.
“Pre četiri godine je ustanovljen ovaj Festival i ja sam od početka u Direkciji tog Festivala. Računamo da su ovo još uvek neke godine traženja, iako je evo već iduće godine, bi se moglo reći, mali jubilej. Bude li sreće, a nadamo se da hoće, da će biti i peti Festival. U to smo uvereni. Kad je u pitanju podrška publike, koja je na prvom mestu, najvažnija, a potom i podrška lokalne samouprave, oni su zdušno uz Festival i to se sada potvrđuje.“
Osim što Festival služi kao uspomena i podsetnik na čuvenog Somborca koji se proslavio u svetu filma, Ernesta Bošnjaka, Mlađenović navodi da Somborski filmski festival ima i svoje druge motive i ciljeve, od lokalnog značaja.
„Nije samo to posveta jednom imenu, nego je to i težnja da se skrene pažnja na ovaj grad, ali da se ne imitiraju pritom, ova zemlja je prepuna filmskih festivala i neka ih, svi su oni bitni, skoro svaki grad ima sada neki oblik filmskog festivala, sve je to važno i sve je to potrebno, ali Sombor u tom smislu je opet autentičan, jer ima i tu dimenziju da jedan od segmenata, odnosno jedna od selekcija nosi naziv „Kad bi Sombor bio Holivud“. Njome se skreće pažnja na ljude koji su u svetu filma bitni, a poreklom su i na neki način su vezani za Sombor, a potom i na sam Sombor kao pozornicu.“
Kulturni duh ovog grada, obogaćen je jednom lepom letnjom manifestacijom pod vedrim nebom. Ove godine, četvrti po redu Somborski filmski festival, pod krilaticom „Tragom snova Ernesta Bošnjaka”, imao je izuzetno bogat filmski program. O tome kako se temeljno pristupa pripremi manifestacije, svedoči Mlađenović:
“Kad se završi Festival, počinju pripreme za naredni Festival, tako smo se mi u Direkciji dogovorili, to zaista biva tako. Napravi se analiza, čim se završi Festival, uoče se greške i tako se stvara tradicija. Ovo je, dosta, mlad Festival, zato uvek govorimo o njemu sa izvesnom dozom opreza, greške su moguće, ali se koriste iskustva drugih. On je već u mreži bitnih filmskih festivala, od samog početka, on je vezan za Filmske susrete u Nišu, za Palićki festival, za Hercegnovski festival, to su sve stariji rođaci, braća, od kojih ovaj Festival uči i zahvaljujući tome stasava. Ono na čemu se, takođe, insistira, ali uzdajući se u nebo, to je da se filmovi, koliko god je to moguće, izvode u ambijentu. To je takođe jedna od šarmantnih crta ovog Festivala. Tokom cele godine, sad će se nastojati, da budu i neki programi filmski, koji će biti u funkciji najavljivanja i podgrevanja atmosfere oko narednog Festivala.”
Pored brojnih nagrada koje je ovaj Festival ustanovio, somborska publika svake godine željno iščekuje koje ime domaćeg glumišta će poneti nagradu „Specijalni Ernest”. Ovogodišnji laureat bio je Svetozar Cvetković, a o ovom važnom priznanju Milivoje Mlađenović govori sledeće:
“Formula te nagrade je jasna, piše da je to doprinos za dosadašnje filmove i buduće filmove, i to je jedna lepa dosetka, koja na pravi način ohrabruje i dalje one karijera jenjava. To je, dakle, njima još jedan podstrek. A kriterijumi su da je to ličnost koja je stvarno upletena celim svojim bićem u razvoj srpske kinematografije i ostalih umetnosti. A Svetozar Cvetković je, osim što je filmski glumac, je i istaknuti pozorišni glumac, i menadžer i producent, a osim toga i igrao je u čuvenoj somborskoj predstavi „Čarobnjak”, tako da sve se to opet lepo steklo u ovom gradu.”
Vesna Šašić, direktorka Kulturnog centra „Laza Kostić” Sombor, ustanove koja je organizator manifestacije, navela je da poseban značaj za somborsku publiku ima segment koji je izdvojio i Milivoje Mlađenović. Somborski filmski festival jedinstven je u državi i regionu, upravo zbog sledećeg:
“Ono što nas Somborce veoma raduje, što u okviru selekcije „Kad bi Sombor bio Holivud”, prikazujemo filmove koji su vezani za Sombor i po tome je naš grad i naš Festival upravo i specifičan. Ove godine, prikazujemo film „Bradati ljudi” I naravno, Somborski filmski festival uvek posvećuje jedan ili dva dana najmlađoj publici, u okviru predfestivalskog programa.”
O ovoj važnoj manifestaciji i gradu Somboru, reči hvale ne kriju ni gosti. Tako Miroslav Radonjić, direktor Sterijinog pozorja, ističe da je važnost održavanja ovog Festivala nemerljiva za negovanje scenske umetnosti u Somboru, ali da ima značaj i na širem planu, u okvirima zemlje i regiona.
“Vrlo je dragoceno da Sombor, kao grad kulture, koji ima bogate kulturne programe, institucije kojima možemo svi zajedno da se ponosimo, ima jedan filmski festival, evo već četvrto izdanje, tako da iduće godine će biti taj mali jubilej. Ja sam imao priliku i prošle godine da posetim Festival, evo i ove godine sam tu i zaista prelepa je atmosfera. Ja uvek volim da dođem u Sombor. Naravno, Sterijino pozorje kao institucija ima odličnu saradnju pre svega sa Narodnim pozorištem Sombor, ali sarađujemo i sa Kulturnim centrom, imali smo i ranije neke zajedničke programe. Sombor može biti zaista ponosan na ovaj Festival, ali i svi zajedno možemo da kažemo da je dragoceno da postoji čitav niz i filmskih festivala u našoj zemlji. Zaista je dobra stvar da i u toj kinematografiji pokazujemo da zaista naši filmski stvaraoci imaju posebnu vitalnost i da, uprkos svemu, se stvaraju filmovi kod nas.”
Na pitanje da li misli da se Sombor ovim Festivalom ucrtao na filmsku mapu Srbije, Radonjić nema dilemu.
“Mislim da je to već sada i urađeno, nakon ove evo tri godine, pa i ova četvrta godina. Kulturni centar, koji organizuje Festival i Sombor kao grad pru, dobijaju podršku i od Filmskog centra Srbije i od Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Naravno i Grad kao osnivač Festivala daje podršku svom Festivalu i to je sasvim normalno. Ovo jeste nešto što privlači širu publiku i doprinosi da svi zajedno slavimo neke temeljne vrednosti na kojima treba da počivaju zajednice.”
Miroslava smo pitali, šta prvo pomisli kada čuje reč – Sombor?
“Pa meni, pošto sam iz sveta pozorišta, uvek prvo Narodno pozorište Sombor, koje je već tridesetak godina u vrhu naše pozorišne umetnosti, ne samo u našoj zemlji, nego i šire, u celom regionu. Ali, naravno, i to bogatstvo institucija i manifestacija koje Grad Sombor ima. I Galerija „Milan Konjović” i Kulturni centar, i sve ono što ovaj grad čini posebnim i uvek kada dođem osetim taj jedan poseban duh i atmosferu ovog grada, koji zaista ovako pleni i čovek ne može da se ne oseća prijatno.”
Glumac Žarko Stepanov, mlada nada srpske pozorišne i filmske umetnosti, koji je na ovogodišnjem izdanju Festivala bio u ulozi voditelja programa, ne krije oduševljenje Somborom kao gradom čija kulturna baština i načini očuvanja i negovanja iste, ostavljaju bez daha.
“Meni je Sombor jedan od lepših vojvođanskih gradova, i eto da nisam rođen u Novom Sadu, voleo bih možda da sam rođen u Somboru. Volim da dođem ovde, divni su ljudi, stvarno su ljudi divni, uživam u svakom segmentu i drago mi je da, kada je ovakav Festival, da je onda prepun ljudi. Mislim da sad u poslednje vreme imate mnogo različitih događaja i lepo je to da se radi na kulturi, da se da se na taj način ljudi spajaju.”
Iako je Somborski filmski festival svoje prvo izdanje doživeo ne tako davne 2018. godine, gotovo da je već stekao epitet tradicionalnog. Da ovo nije slučajnost, govori u prilog činjenica da somborska publika sa radošću prihvata nove kulturne obrasce i forme, te da ih verno prati od najranijih, pionirskih dana. Upravo su Somborci, ali i njihovi gosti, ti koji od određenih formata grade i neguju tradiciju.
*OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ BUDŽETA GRADA SOMBORA.
