Da je Sombor grad raskošnih umetnika i kolevka njihovih dela, potvrđuju brojne kulturne manifestacije koje na ovim prostorima traju u vremenu. Budući da je Sombor rodni kraj slikara Milana Konjovića, on je, još za života, početkom šezdesetih godina prošlog veka, ustanovio manifestaciju nazvanu „Likovna jesen“. Prema njegovoj ideji i zamisli, na njoj su izlagali najznačajniji, već afirmisani umetnici, poput Lubarde, Bijelića, Tartalja i slično. Zahvaljući „Likovnoj jeseni“, Sombor je postao istinsko stecište likovnih umetnika, a ova manifestacija promovisala je sve savremene pojave u svetu likovne umetnosti. Više o ovome govori Sava Stepanov, likovni kritičar i selektor „Likovne jeseni 2022“.
„Likovna jesen“ je osnovana 1961. godine i to je vrlo bitna činjenica jer je to doba kada još uvek nisu bile jasne stvari oko modernizma u umetnosti u Jugoslaviji. Konjović je imao taj autoritet da otvori takvu izložbu. Ona se lepo razvijala i uvek je prikazivala najaktuelnije tendencije u slikarstvu u Jugoslaviji, tako da je ovde u Somboru u kontinuitetu praćeno sve ono što je bilo zaista najaktuelnije i najkvalitetnije u tadašnjoj umetnosti kod nas”.
View this post on Instagram
Teška vremena koja su usledila devedesetih godina na prostoru Jugoslavije, dovela su do gašenja „Likovne jeseni”, ali zahvaljujući trudu Dragana Stojkova i entuzijasta okupljenih oko njega, 2008. godine, manifestacija je obnovljena.
„Mi od tada nastojimo da pratimo slikarstvo u Srbiji, na jedan način koji štiti slikarstvo, da tako kažem, u doba novih medija. Slika je izgubila primat jer su došle neke nove medijske slike, elektronske slike, televizijske slike, slike loših vesti i mogu da kažem sadašnji slikari rade u nekom ambijentu, u kojem nije nijedna ranija generacija slikara. Lepo je da smo mi u Somboru to uspeli da obnovimo i ovde slikari rado dolaze, rado učestvuju“.
Od obnavljanja, „Likovna jesen“ se održava bijenalno, a ove godine, Somborcima se predstavilo 25 afirmisanih umetnika, koji su privukli mnogobrojnu somborsku publiku, večno žednu umetnosti.
„Ono što mislim da smo uspeli, pogotovo sa ovom izložbom, to je da na današnjoj sceni nađemo zaista kvalitetne radove, kvalitetne umetnike koji pokazuju da je slika još uvek moćna, da slika ima šta da ponudi, da ovi umetnici koje smo birali imaju te, što ja volim da kažem estetske sisteme“.
Savu smo pitali da li misli da Sombor opravdano nosi epitet grada kulture i umetnosti, a on odgovara potvrdno, te ističe da mu se rado vraća u svakoj prilici.
“Taj epitet je Sombor stekao negde sedamdesetih, osamdesetih godina, možda i malo ranije, jer je Konjović ovde, jedan autoritet koji je prevazilazio Sombor i zahvaljujući toj činjenici on nije ni nastojao da ode iz Sombora nikad, čak on je Pariz napustio i vratio se ovde, da ovde radi, sebe je shvatio kao umetnika ovog podneblja i ovo podneblje je slikao. Ovde u Somboru se okupilo veći broj akademskih slikara, koji su vrlo uspešno delovali zrelom dobu, pa su tu bili i Blesić i Vranjski i drugi umetnici, koji su gradili tu atmosferu grada slikara. I naravno, posle je došao Dragan Stojkov, koji je odmah bio jugoslovenskog kalibra i svi su oni davali doprinos i „Likovnoj jeseni”, ali i toj atmosferi ovde”.
Sombor nesumnjivo, na kulturnoj i umetničkoj mapi Vojvodine, Srbije i regiona zauzima zasluženo vodeće mesto, a imajući u vidu da svi respektabilni umetnici teže da se somborskoj publici prikažu i dokažu, može se zaključiti da je ova sredina oduvek pogodovala razvoju umetnosti.
*OVAJ PROJEKAT SUFINANSIRA SE IZ BUDŽETA GRADA SOMBORA.
