Zelena pruga duž Dunava, dugačka 70 kilometara, a površine 20 hiljada hektara. Ogromno prostranstvo, prepuno života, koje se nalazi na samom severu naše države. Život koji obitava u nepreglednim šumama Rezervata, toliko je specifičan da su mnoge vrste strogo zaštićene. Orao belorepan, ptica koja je bila ugrožena u Evropi, u Gornjem Podunavlju ima specijalni tretman.
„Mi trenutno u rezervatu imamo dvadeset gnezda koja pratimo, a populacija je inače mnogo veća zato što on polnu zrelost stiče sa pet godina. Znači tek za pet godina prave gnezda, a svi do tada su slobodni strelci, tako da mi imamo populaciju od stotinjak orlova, možda i više, ali samo ovih dvadeset gnezda mi pratimo što znači da u celom periodu reprodukcije, dok se oni gnezde, mi gnezdo štitimo pojasima, znači gde nema nikakvih ljudskih aktivnosti i sve je strogo kontrolisano“, rekla je Radmila Šakić Peurača, samostalni referent za zaštićeno područje i zaštitu životne sredine, ispred preduzeća „Vojvodina šume“.
O orlovima brinu i radnici Društva za proučavanje i zaštitu ptica, koji se penju na gnezda i sve male ptiće mere, obeležavaju, čipuju, te na taj način kontrolišu populaciju. A sem njih, Gornje Podunavlje poznato je i po tome što predstavlja stanište crne rode, one čija se gnezda retko mogu pronaći u naseljenim mestima, jer vole visoko drveće osamljenih šuma.
„Simbol Gornjeg Podunavlja je crna roda, koja se nalazi i na logou samog Rezervata iz razloga što još uvek u Gornjem Podunavlju imamo gnezda ove retke ptice. Problem kod te vrste je što je upravo usled seča šuma itd i aktivnosti čoveka na prvom mestu došlo do ugrožavanja njenog prirodnog staništa“, rekla je Zdenka Mitić iz Udruženja građana „Podunav“ iz Bačkog Monoštora.
Iz Udruženja „Podunav“ dodaju da je srećom, rezervat prava adresa za crne rode, te da ovde mogu neometano da lete. Sem ptica, Rezervat je prepun i razne divljači, poput divljih svinja, a predstavlja i najveće stanište ritskog jelena.
„Mi znači tu istu divljač hranimo, brinemo o njima, u toku zimskog perioda to je dopunska ishrana koja mora da bismo mi toliki broj divljači održali i da bi se kvalitet populacije održao. Vi morate da ih hranite, lečite, brinete o njima.“, rekla je Radmila Šakić Peurača iz preduzeća „Vojvodina šume“.
Izuzetno važna karakteristika Rezervata je i mozaičnost staništa, što znači da na maloj površini postoje razni eko-sistemi.
„Tako da vi u jednoj šetnji možete proći od vodenih staništa, bara, kanala, preko vlažnih šuma, do suvih šuma, slatina, suvih livada, sve na malom području, veoma mozaično i šareno“, dodala je Šakić Peurača.
Gornje Podunavlje, sem što predstavlja „pluća Vojvodine“, značajno je i zato što štiti ovo područje od poplavnog pojasa. Predstavlja svojevrsnu branu koja ne dozvoljava predelu od mađarske granice do Bogojeva da pripreti opasnost od vode.
