Sportski ribolov je specifična sportska disciplina, obavlja se u prirodi, na vodi, dozvoljenim priborom, a pri ovoj aktivnosti ribolovci se strogo pridržavaju ribolovnih pravila. Ribolov je istaknuta rekreativna aktivnost, veoma omasovljena i svrstava se među omiljene raznim uzrasnim kategorijama, budući da se svodi na blizak kontakt sa prirodom. Benefiti za zdravlje su višestruki, a najpogodnije je baviti se ribolovom u svrhe oslobađanja od stresa. Ova disciplina se najčešće razvija u onim sredinama koje u svojoj neposrednoj blizini imaju vode na kojima je moguće pecati, a s obzirom na to da kroz Kulu protiče čuveni „Kišov kanal“, zato i ne čudi što se na teritoriji opštine Kula u više raznih sportsko-ribolovačkih društava okupljaju pasionirani ribolovci. Najmasovnije, ali i najstarije među njima je Udruženje sportskih ribolovaca „Hajduk Šaran“. Više o Udruženju govori predsednik, Denis Miler.
View this post on Instagram
„Klub je osnovan 1959. godine i u tom trenutku je bilo devet članova samo. Posle se taj klub malo širio i osamdesetih godina, kada je industrija u Kuli počela da se razvija, tad smo brojali blizu hiljadu članova. Trenutno je sad jedno 370 članova, ali to je dosta, zadovoljni smo i s tim brojem.“
Ovo Udruženje, koje istrajno deluje već preko šest decenija, na godišnjoj Skupštini okuplja sve članove i ljubitelje ribolova, a organizuju i dva zvanična godišnja takmičenja, „Štukijadu“ i „Bas kup“, koja neretko poprimaju i međunarodni karakter.
-„Štukijade“ su dosta posećene, tu smo sad imali 110 ekipa, a bilo je najavljeno 120, s tim da je kiša pala, a „Bas kup“, imamo oko šezdeset, sedamdeset takmičara, koji dođu iz Hrvatske, iz Bosne, iz čitave Vojvodine dođu ovde na takmičenje. Čovek sad na „Štukijadi“ je iz Slovenije došao čak.-
Ovi iskreni ljubitelji ribolova, pridržavaju se svih normi i etičkih pravila koja važe za ovu aktivnost.
„Sva naša takmičenja su to, „uhvati i pusti“, sva riba se uhvati, izmeri se, vraća se nazad u vodu. A i sad, dosta ljudi koji dođu na pecanje, kad uhvati neki lepši primerak, vrati to nazad, jer naše vode su osiromašene i ljudi to poštuju, vraćaju.“
Milera smo pitali i koje prednosti pruža bavljenje sportskim ribolovom.
„Dosta ljudi tu dođe, da se odmori, da se opusti, pošto su takva vremena kakva su, dođu ljudi, sednu, odmore se, niko ih tu ne uznemirava. I sam kanal protiče kroz centar grada, ljudi se prošetaju, evo i ovaj park ovde, dođu, sednu, ne pecaju, ali sede, gledaju te ljude, popričaju. Ima ovde različitih pecaroša. Imaš ljudi koji sede, on sedi čovek po 24 sata na svom mestu, spava, čeka da dođe riba, a imamo varaličarce, koji na primer pređu po par kilometara šetajući se uz kanal i traže ribu. Tu on čovek napravi sebi i relaksaciju i fizički umor.“
Članovi „Hajduk Šarana“ su jedinstveni po tome što u vlasništvu svog Udruženja imaju i Dom ribolovaca, koji se nalazi u Bogojevu, na Dunavu. Ambijent u kome se Dom nalazi, praktično u srcu Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“, istinska je privilegija ovih ribolovačkih entuzijasta. Kuljani su tako u Bogojevu najbrojniji ribolovci, ali i posetioci.
„Mi u Bogojevu imamo Dom i dosta ljudi tamo ovaj odlazi i sada. Imamo tamo Dom sa 20 kreveta, imamo još 12 vikendica okolo tog Doma.“
Prema Milerovim rečima, ni pandemija koronavirusa pecaroše nije posebno omela. Osim trenutaka kada je bila na snazi zabrana kretanja, ovi rekreativci su svoj hobi upražnjavali često i u jeku pandemije, budući da se njihova aktivnost odvija na otvorenom, bez previše bliskih kontakata. Pecanje im je značajno pomagalo pri očuvanju psihofizičkog zdravlja u trenucima kada je čitav svet bio pogođen epidemijom. Za ribolovce je zdravlje, kako pojedinca, tako i celokupne zajednice, imperativ, pa tako oni šalju i jedan važan apel svim svojim sugrađanima.
„Samo da se ljudi malo više angažuju oko te prirode, oko sačuvanja toga. U kanal ima dovoljno ribe za za sve, ko hoće da peca, uvek može nešto da upeca, mora biti uporan, i to je to. Da ne diraju samo prirodu, priroda mislim da to sama od sebe napravi, ali samo je ne treba dirati, eto.“
*OVAJ PROJEKAT SUFINANSIRAN JE IZ BUDŽETA OPŠTINE KULA.
