U Staparu se još od XVIII veka izrađuju posebni ćilimi, nastali u okvirima domaće radinosti. Izrađivali su se od kudelje i vune, a na samom početku ovi ćilimi imali su šare slične pirotskim, sve do upliva austrougarskog uticaja, koji je Staparskom ćilimu dao autentičan floralni motiv. Sredinom prošlog veka, tkački zanat Staparaca gotovo da je zamro. U svrhu očuvanja i negovanja tkačke tradicije ovog kraja, pre šest godina osnovano je Udruženje žena „Staparska ruža“. Ove godine su članice Udruženja organizovale i svoju prvu samostalnu izložbu, na kojoj su posetioci imali priliku da se bliže upoznaju sa njihovom radinošću. Predsednica Udruženja, Mira Kovačev, ističe da je osnovni motiv njihovog okupljanja čuvanje od zaborava onoga što su stvarali njihovi preci.
„Mislimo da je jako važno, zato „Ruža“ šest godina vredno radi, radimo i radionice sa decom, imamo saradnju i sa Umetničkim studijom iz Sombora, na razne načine pokušavamo da sačuvamo ovo što imamo.“
View this post on Instagram
Ženice iz Udruženja starim motivima daju nov, upečatljiv izraz, pa tako, prema Mirinim rečima, proizvode razne stvari koje se danas mogu koristiti i imati svoju novu svrhu.
„Onda smo napravili torbe u kombinaciji sa našim tkanjem, papuče, a možete i da vidite ovde prvi ćilim koji je izatkan posle pedeset godina.“
Ovo Udruženje u svom radu podržano je i od strane Grada Sombora, kao i Gradskog muzeja Sombor, koji je ustupio prostor depandansa Muzeja, za potrebe prve samostalne izložbe ovih vrednih čuvarki tradicije i kulture. David Firanj, direktor Muzeja, naglašava da su ovakva udruženja izuzetno značajna za za promociju istorijskih i kulturnih vrednosti somborskog kraja.
„Izuzetno smo ponosni na ovu saradnju i drago mi je što naš Muzej daje podsticaj revitalizaciji Staparskog ćilima, kao jednog autentičnog proizvoda, brenda i generalno tkačkoj delatnosti. Ova saradnja sa Udruženjem žena „Staparska ruža“ se odvija već jedan duži niz godina, prvenstveno sa našim Istorijskim odeljenjem, i Etnološkim odeljenjem.“
Staparski ćilim je od 2016. godine svrstan na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, a da je značaj ovog brenda prepoznat, govori i činjenica da rad žena koje proizvode Staparski ćilim intenzivno podržava kako Vlada Srbije, tako i Pokrajinska vlada. Zamenik pokrajinskog sekretara za privredu i turizam, Palimir Tot izrazio je nadu da će ovakve izložbe u budućnosti steći epitet tradicionalnih, te istakao značaj rada „Staparske ruže“ za čitavu pokrajinu.
„Udruženje žena „Staparska ruža“ je nama vrlo poznato udruženje, udruženje koje se bavi očuvanjem tradicije u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, i mi kao sekretarijat, preko konkursnih linija, podržavamo ovakve vrste udruženja i naravno ovakve vrsta izložba, gde se prikazuje tradicija našeg naroda, koja je postojala u Vojvodini. Znači, ovde pričamo o umetničkim radovima, pričamo o ručnim radovima, pričamo o Staparskim ćilimima, koji su nastali u XVIII veku, koji su se pravili od kudelje i vune i koji imaju posebnu izradu, koja je vrlo popularna bila tada u Vojvodini, i kuće u Vojvodini su se opremale sa Staparskim ćilimom.“
Prepoznatljivi širom zemlje i regiona, ćilimi izrađeni u Staparu izuzetno su kvalitetni, rade se klečanom tehnikom, na prepoznatljivom horizontalnom razboju, a njihovu vrednost je teško proceniti.
*OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ BUDŽETA GRADA SOMBORA.
