Zelengrad, Ravangrad, mali Beč, grad divne prirode, arhitekture, kulture i umetnosti. Ne postoji Somborac koji nije ponosan na tunele od krošnji, na široke ulice ukrašene drvoredima, na šorove okupane zelenom bojom. Slika Sombora, poznata u svetu, koja izmami oduševljenje svakom strancu koji se u njemu zatekne. Slika Sombora, koja do pre nešto više od sto godina, nije izgledala tako. Slika Sombora, čiju lepotu dugujemo gradonačelniku iz 19. veka, čoveku koji je zaslužan što ova generacija uživa u današnjem izgledu naše divne varoši na zapadu Bačke.
„Čihaš Bene je i bio taj gradonačelnik, koji je bukvalno naredio ozelenjavanje i doneo je taj Celtis tzv. Bođoš, prvo je bio američki, znači misisipijski, posle je donešen i evropski i bukvalno su ljudi shvatili da mogu da ga zasade i ta kultura je negde i negovana i tradicija. Mislim da nam je to ostalo negde u amanet, da nastavimo to što je nas zateklo“, rekla je direktorka Istorijskog arhiva Grada Sombora, Borislava Ristivojević.
Sombor je leti bio pun prašine, a zimi izuzetno hladan i vlažan. Čihaš Bene je želeo da prašnjav i blatnjav grad načini mestom parkova i drvoreda. Bolovao je od turbekuloze i to je u mnogome doprinelo da svoj grad pretvori u oazu zelenila i svežeg vazduha. Lično je brinuo o svakoj zasađenoj mladici.
„Ostalo je tako u mitu, da je on ujutro bukvalno sa svojom knjižicom obilazio ulice, pratio stanje svakog drveta, svakog bođoša i gradskom baštovanu naređivao da se otklone neke nepravilnosti, da se neka mladica zameni ako je bila bolesna“, dodala je direktorka Arhiva.
Prvi gradski park koji je nastao u 19. veku, nalazi se u neposrednoj blizini železničke stanice. Nekadašnja bara pretvorena je u omiljeno šetalište i sastajalište Somboraca, bez obzira na činjenicu što se nalazi gotovo na periferiji grada. Ipak danas, lepotom možda više pleni Veliki gradski park, koji se nalazi na prostoru oko zgrade Županije.
„Najznačajniji reprezent bi negde i bio ovaj naš park kod Županije, koji je projektovan i izgrađen 1898. godine, na osnovu nekadašnjeg francuskog baroknog stila. Bio je izdeljen na 16 parcela, od čega su četiri bile cvetne, izuzetno jee ban za celu našu sliku i upotpunjuju izgled Županijske zgrade“, rekla je Ristivojevićeva.
Koliko je negovanje prepoznatljivog brenda Sombora kao najzelenijeg grada važno, govori i činjenica da je Gradskom preduzeću Zelenilu, jedan od najvažnijih ciljeva da taj epitet održi i dodatno unapredi. U periodu od prethodne godine, do sada, posađeno je preko 5000 sadnica drveća i više od 150 hiljada sadnica cveća. Da bi i naši potomci uživali u somborskih sto nijansi zelene.
