Somborski kraj, ali i cela Vojvodina, vekovima unazad neguju muziku kao važan, ako ne i najvažniji deo kulturne baštine. Jedan od instrumenata koji je najznačajniji za ove prostore, a koji se neposredno vezuje za Sombor i mnogim ljudima je jedna od prvih asocijacija na ovaj grad je svakako – tambura. Značaj tambure za ovdašnje stanovništvo je višestruk. Osim što su u tamburaškim pesmama opevani ljudi, događaji i običaji koji su obeležili ove predele, bez tamburaške muzike se i danas teško može zamisliti bilo koja proslava i važno dešavanje u životu bilo kog žitelja Sombora. Kako bi tamburu i stare muzičke običaje sačuvali, članovi Somborskog tamburaškog orkestra prošle godine odlučili su se na važan i zahtevan poduhvat – osnivanje „Somborica festa“, manifestacije revijalnog karaktera, na kojoj će somborska publika moći da uživa u zvucima tambure. O značaju tambure i same manifestacije, govori menadžer „Somborica festa“, Saša Milić.
„Ja imam jednu, nekako mi se ustalila ta izreka, ali se pokazala kao vrlo tačna, da je nekako tambura utkana u dušu svakog pravog Somborca. I ovaj sam Festival „Somborica“, nekako dok sam bio novosadski student, pa ono petkom se ide kući, voz, pakovanje, gde ideš? I ti kad kažeš Somborica, završio si svaku drugu polemiku. Sve je jasno sa time kada kažeš Somborica. I meni se javila ta neka želja da ovako nešto Sombor dobije i ne mogu vam reći koliko sam ponosan kada vidim sve ovo. Ko god vam dođe sa strane u Sombor, prva asocijacija je fijaker, tambura. Ako mi Somborci to ne sačuvamo, ako mi to ne prepoznamo, gde smo? Ne vredi ništa.“
Proslavljeni profesor tambure, iz čije tamburaške Škole su potekli svi važni somborski tamburaši, Đuro Parčetić, ističe važnost očuvanja tambure kao instrumenta, kako u somborskom kraju, tako i šire u čitavoj regiji koja je autentično tamburaška.
„Ne samo u somborskom, nego Vojvodina, Panonija uopšte kad se gleda, to je naš tradicionalni instrument, to treba sačuvati. Ne treba bežati od novoga, ali ne treba bežati ni od staroga. To je naše, pa sad treba sačuvati. Ima mladih koji su zainteresovani. Znači, od stare muzike, starogradskih pesama, narodnih pesama, etno na tamburama, do klasike na tamburama.“
Na pitanje koliko je Sombor opevan u pesmama, profesor Parčetić daje dragocene podatke.
„Moj drugar jedan tamburaš je napravio zbirku pesama o Somboru, raznih žanrova i raznih kompozitora, nekih petnaestak komada. Znači, ima tako starogradskih i novogradskih i čak možda nekih šlagera i tako.“
„Ja ne znam koliko se o drugima pevalo, ali o Somboru se pevalo dosta. Pevaće se i u budućnosti verovatno.“
View this post on Instagram
Jedno od težih pitanja za profesora bilo je svakako – koja mu je omiljena pesma o Somboru?
„E, kad negde odemo na stranu, svima je asocijacija „U tom Somboru“, a recimo meni je najmilija od tih pesama „Fijakerista“. Ja tu nekako najviše volim. Volim sve, ali tu nekako najviše volim.“
Osim profesora, isto pitanje uputili smo i Zoranu Bugarskom – Brici, novosadskom tamburašu iz Centra tamburaške kulture.
„Pa svakako sve pesme koje su vezane za Sombor, „U tom Somboru“, „Somborske ruže“, ali ne samo to. Pre svega jedna gospodska i gradska muzika, koja najlepše može biti opisana upravo sa tamburaškim orkestrom, sa tim zvukom.“
O tradiciji tamburaške kulture, Brica ističe sledeće.
„Podjednako je za sve u Vojvodini važna tambura, i šire, za Panoniju. Pa, pre svega zato što je to naš tradicionalni instrument, koji je duboko u narodima svim koji ovde zajedno živimo, vezan za naše običaje, kulturu i tradiciju, koje svako od naroda nosi. Sa tamburom se rađamo, sa tamburom živimo, ispraćamo se, slavimo i tako dalje, a svakako kad je u pitanju umetnička tambura, poznato je da postoji profesionalni orkestar Radio-televizije Vojvodine i mnogi drugi orkestri koji neguju tu kulturu velikih tamburaških orkestara, upravo kao što je to i Sombor, kao što je Subotica, Ruma, Novi Sad. Ranije je bilo i više takvih orkestara i u Šidu i Pančevu, u Zrenjaninu, ali nadamo se da će opet da to nikne. Potreban je kadar, potrebni su rukovodioci, ljudi koji će malo to da ožive. Opet, s druge strane, imamo bogatstvo u malim tamburaškim sastavima, koji su neprikosnoveni kad je u pitanju tambura, naša tradicija i narodna muzika. Ja nisam nešto posebno ljubitelj velikih novotarija i prihvatanja neke komercijalne muzike, koja je nažalost uzela maha i u tamburaškoj muzici, ali dobro, mladi to rade možda bez nekog iskustva, pa kasnije opet se oni vraćaju na onaj na koren i na tradiciju.“
O važnosti predstavljanja tambure pred publikom u svečanim salama, Zoran Bugarski navodi da je ovaj potez za Sombor izuzetno značajan, jer je Sombor svakako odavno prepoznat kao grad gde su tamburaši deo kafanskog folklora.
„Poznato je da somborska publika voli tamburu. Zaista, tamburaška muzika mora da se stavi i na scenu, ne samo da bude prisutna u lokalima, kafićima, restoranima, gde opet publika ima drugačiji stil uživanja i dojam o toj muzici.“
Odlična saradnja Somborskog tamburaškog orkestra sa orkestrima širom Vojvodine dovodi u Sombor i goste iz Subotice, a među njima i istaknutu profesorku tambure i predsednicu Aktiva nastavnika tambure Vojvodine, Miru Temunović, koja sa pedagoškog aspekta tumači fenomen tambure.
„Tamburu je jako važno sačuvati, zato što je tambura duša nekog čoveka, ustvari kao što čovek ima dušu, tako i tambura ima svoju dušu. Ona oplemenjuje, ona te prati kroz radosti, kroz tuge, znači tambura je deo nas. Svi mi tamburaši kažemo da deo nas je naša tambura, odnosno da je tambura deo nas u svakom pogledu.“
O susretu sa Somborcima, profesorka Mira ima samo reči hvale.
„Veoma su susretljivi, druželjubivi, jako lepe utiske nosimo odavde. Jedna saradnja između Sombora, somborske Muzičke škole, Subotice, subotičke Muzičke škole i naše Hrvatske glazbene udruge je velika i dugotrajna i mislim da će i dalje trajati.“
Somborska publika, svojim odzivom na „Somborica fest“, već je dovoljno rekla o tome koliko se pažnje u ovom kraju posvećuje tamburi. Mira, pak, dodaje još jedan razlog, koji nije ništa manje važan.
„Vidite, ova pandemija što je bila dve godine nas je stvarno unazadila i jednostavno ljudi imaju potrebu da dođu na jedno veče koje će im biti prijatno, gde će se lepo osećati, gde će nešto pozitivno doživeti, tako da mislim da ovakve stvari treba da budu i češće i više, odnosno da budu u nekom kontinuitetu, da se ne predamo. Bude poteškoća u svakom slučaju, ali poteškoće se daju savladati, a za dobrobit sviju nas i naravno naših sugrađana i Somboraca i svih ljubitelja tambure je to glavno.!
Kulturnim pregaocima, koji daju svaki atom svog bića kako bi čuvali i od zaborava sačuvali tradiciju, kulturu i običaje, autentično somborske i autentično vojvođanske, na kojima počiva mentalitet ovdašnjeg naroda, treba poželeti samo – upornost i dugovečnost. Entuzijazma ima na pretek, verne publike takođe. Somborci su to nebrojeno puta do sada dokazali.
*OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ BUDŽETA GRADA SOMBORA.
