Da je Sombor oduvek pogodovao umetnicima, svedoči postojanje mnogobrojnih udruženja i društava koja neguju razne vrste umetnosti, a ovde i dan danas deluje jedno društvo koje je po starini među najstarijima u državi. O korenima postojanja i značaju Somborskog pevačkog društva, govori Milan Radišić, dirigent Mešovitog hora.
„Somborsko pevačko društvo je osnovano 1870. godine, kao Srpska crkvena pevačka družina. Mi smo jedino društvo u gradu, a i šire, koje u kontinuitetu radi već 152 godine i zbog toga njegov značaj je mnogo veći, ne samo muzički. Najznačajniji društveni delatnik, ako mogu tako da kažem, jeste pravnik, dr Jovan Joca Lalošević. Mi možemo da kažemo da praktično su, u Somborskom pevačkom društvu, bili svi, uključujući i blisku porodicu Julijane Palanački, braće Mihajlović, mnogobrojni gradonačelnici, predsednici tada Crkvene opštine, svi značajni Somborci.“
View this post on Instagram
Prostorije ovog društva, smeštene u samom centru grada, a koje su izgrađene 1910. godine, imaju interesantnu istoriju.
„Tu ima jedna zanimljiva priča, koja je otprilike priča veka. A to je da je već pomenuti Jovan Joca Lalošević, uzeo od banke jedne zajam, kredit da bi kupio ovu zgradu, a istovremeno, kad je kupio tu zgradu, prednji deo je izdavao istoj banci, i od kirije koju je dobijao od te banke je plaćao kredit. Praktično bez troškova se isplaćivao kredit za kupovinu ove zgrade.“
Najuspešnije trenutke, ovo društvo beleži u vreme kada je u njemu delovao dirigent magistar Silvester Hajnal. Njegov čuveni Omladinski hor „Iuventus Cantat“ proneo je slavu Sombora širom sveta, a čak dva puta Hajnal je sa svojim horom učestvovao na horskim Olimpijadama. Nakon Hajnala, Radišić je osnovao Mešoviti hor.
„Hor „Iuventus Cantat“ je bio samo za omladince, ali ovo je naravno jedan širi spektar. I to je ipak danas teško, u današnjem savremenom svetu, da se neko bavi klasičnim vidom rada, grupnog rada. Ali eto, ipak uspevamo nekako to da prebrodimo. To je jedna od lepih stvari ne samo kulturna, nego i civilizacijska baština, da zajedno nešto radimo.“
U ovom društvu neguje se i dečije pevanje, pa tako Marija Hajnal Stošić vodi Gradski dečiji hor „Šareni vokali“.
„Gradski dečiji hor „Šareni vokali“ postoji od 2010. godine, zvanično, mada je pre toga postojao Dečiji hor u Somborskom pevačkom društvu, zvao se „Vojislav Voja Ilić“ i osnovan je 1995. godine. Dobio je naziv po kompozitoru i dirigentu našem poznatom. Zbog repertoara koji je hor počeo da izvodi, a to je popularna dečija muzika, preimenovan je u hor „Šareni vokali“. Mi se bavimo i autorskom dečijom muzikom, tako da imamo dosta i i naših kompozicija, koje naši solisti izvode na festivalima u zemlji i regionu.“
Na pitanje zašto je muzika tradicionalno toliko važna Somborcima, Milan i Marija, zasigurno, znaju odgovore.
„Pa Sombor je poznat po dve stvari – po zelenilu i po muzici. Naravno, s jedne strane su to tamburaši, što prvo asocira sve ljude kada pomisle o Somboru, ali Sombor u muzičkom smislu je mnogo širi. Mi imamo publiku koja je generacijski vaspitana da dolazi na koncerte.“
„Pa Sombor inače nekako važi za boemski grad, pa i s te strane, pesma je još kroz njegovu istoriju izlazila iz raznih kafana. Mislim da Somborci inače, u sklopu svog nekog kulturnog interesovanja, imaju potrebu za pesmom.
Najmlađi članovi ovog društva naveli su svoje razloge zašto su deo baš ove umetnosti.
„Zato što volim da se družim, putujemo svuda i volim da pevam.“ Mihajlo Kukić
„Pa zato što od malih nogu volim da pevam.“ Olivera Arsić
„Volim da pevam.“ Hana Laka
Čini se da, bez obzira na pojavu modernih tehnologija, Sombor ipak uspeva da u svakoj generaciji iznedri pojedince i grupe koji čuvaju tradiciju, kulturu i duh ovog grada. Pesma nas je održala, a naziv jedne autorske numere, koju izvode „Šareni vokali“, govori o tome kako Somborci doživljavaju svet oko sebe.
„ Ljubav živi oko nas.“
*OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ BUDŽETA GRADA SOMBORA.
