Olakšice, subvencije i prednost koje imaju pripadnice lepšeg pola za bavljenje poljoprivredom samo su neki od razloga zbog kojih se sve više dama odlučuje na ovaj posao, naročito onih koje žive u ruralnim područjima. Spomenka Kuruc iz Sonte idealan je primer kako žena koja živi na selu može da bude dobra domaćica, majka, supruga, baka, a pritom i uspešna preduzetnica. Ova Sonćanka vlasnica je poljoprivrednog gazdinstva, pa iako se školovala u oblasti kulture, pronašla se u pčelarstvu.
“31 godinu sam imala kad sam se prvi put susrela sa pčelama. Tačnije, 1988. godine smo se počeli baviti pčelarstvom, da bi se kasnije, eto, proširili. Imamo sad oko 125 košnica. Nekad ima više, nekad malo manje, zavisi od godine, kako prezime, ali uglavnom se to nadoknadi odmah na proleće”.
Prema Spomenkinim rečima, na selu uvek ima mnogo posla, ali uz dobru organizaciju i sa puno ljubavi i volje sve se lako postigne.
Kako saznajemo od naše sagovornice, poljoprivrednici poslednjih nekoliko godina slabije seju kulture koje su medonosne i to je trenutno najveći problem za pčelare.
“Imali smo najviše uljane repice, to su poljoprivrednici sejali zato što se to njima isplati, a suncokreta mi nismo u Sonti, ne znam da li je bilo 10 njiva sunokreta posejano, tako da je jako malo bilo. Mi nismo čak ni vrcali suncokret nego je zamedio zlatni prut, e onda smo to sve zajedno pomešali, tako da je to ispao neki med livadski, jako je lep ukus, baš super. Inače, pre je bilo recimo da bagrema izvrcamo po dve tone, pa bude dve tone suncokreta, pa kad su jako velike temperature, kad je sušno vreme, onda zna medljika da medi, onda bude onaj kao što kažu šumski med”, priča Spomenka Kuruc i dodaje da med prodaje na seoskoj pijaci ili na veliko otkupljivačima, a ono što je najvažnije, mušterije su uvek zadovoljne, jer kako sama kaže, pravi domaći med ne može se porediti sa onim industrijskim.
Mnogobrojne subvencije koje su danas na raspolaganju poljoprivrednicima velika su pomoć u radu, pa tako i za porodicu Kuruc.
“Subvencije dobijamo po košnici od države. Sad je 800 dinara, toliko smo dobijali ove godine, mislim to je stvarno odlilčno na količinu pčela koju mi imamo, da ti možeš nešto uložiti dalje, da se može raditi”, zaključuje naša sagovornica.
Ovaj sadržaj deo je projekta ,,Jednakost za sve’’, sufinansiranog od strane opštine Apatin.
