U Ratkovu, naseljenom mestu u opštini Odžaci, svečano je obeležen Vidovdan i to tribinom o kosovskom predanju, koje je održao redovni profesor i dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru, dr Saša Marković. Marković je inače profesor koji predaje predmete iz istorijskog opusa, a uža interesovanja su mu vezana za istoriografski narativ o kulturi sećanja u Srba, kao i za refleksiju evropskih društvenih i obrazovno-vaspitnih ideja kod Srba u 19. i 20. veku.
Tokom predavanja, prisutni Ratkovčani imali su priliku da čuju važne istorijske podatke vezane za tradiciju, kulturu, veru i običaje karakteristične za Srbe, a sve zasnovane na jednoj premisi: da je Kosovski boj, odigran na Vidovdan, u velikoj meri oblikovao srpski nacionalni identitet vekovima kasnije.
Marković je istakao da su osnovni postulati današnjeg srpskog identiteta Kosovo, kao sveta zemlja, Vidovdan, kao datum koji je više puta kroz istoriju bio od posebnog značaja za naš narod, te pravoslavna vera i Svetosavlje, ali i Srpska pravoslavna crkva, koji su očuvali srpski jezik i kulturu u vremenima najezde Turaka.
On je takođe naveo da je, od Prvog srpskog ustanka, do Prvog svetskog rata, dakle u periodu od preko stotinu godina (1804-1914. godine), misao o slobodnoj srpskoj zemlji razvijana upravo na temeju zaostavštine Vidovdana 1389. godine i kneza Lazara. Dodao je da žrtva koju su kroz sve te vekove, godine i ratove podneli naši preci nije i ne sme da bude uzaludna, te da srpski narod oduvek gaji jak slobodarski duh, čak i u najtežim i najkriznijim vremenima.
Kosovsko predanje i vidovdansko nasleđe obavezuju, prema rečima profesora Markovića, da svi Srbi temelje svoje državnosti treba da traže upravo tamo, u tom vremenu. On je nagasio i da sve moderne evropske države temelje svoju državnost upravo na očuvanju identiteta koji se gradio kroz kulturu, jezik, običaje, tradiciju i istoriju, te da moderna srpska država treba da teži istom narativu. On je istakao da je Kosovo neizbežna baština, koja podseća na herojstvo i narodno predanje o podvizima naših junaka. Osim toga, posebno je podvukao značaj Srpske pravoslavne crkve, koja je očuvala sve posebnosti ovog naroda, gde su se ljudi sklanjali, imali važno utočište, ali gde su se i opismenjavali i svoje odlike verno čuvali od zaborava i prenosili s kolena na koleno. Crkva nam je sačuvala važne zapise o porodici Nemanjić, čija je dinastija među prvima izgrađivala temelje srpske državnosti, te da uvek treba da imamo na umu da je srpska država postojala i u srednjevekovlju, što treba da nam služi za učvršćivanje identiteta, ali i za političku afirmaciju u kriznim vremenima.
Veliki odziv Ratkovčana na ovu tribinu govori o važnoj stvari – o tome da su oni zainteresovani za istoriju, za predanja, za identitetska pitanja, te da su sigurni čuvari srpske slobodarske misli.
OVAJ PROJEKAT JE SUFINANSIRAN IZ BUDŽETA OPŠTINE ODŽACI. STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA.
