Hrišćanski i muslimanski izaslanici su prilikom poseta vikinškim zemljama zabeležili da među njima postoji velika seksualna sloboda.
JEDNA OD STVARI koja je najviše iznenadila izaslanike stranih zemalja, jeste značaj koji su pridavali ženskom zadovoljstvu, a koje je u njihovim kulturama često doživljavan kao greh. Vikinzi su naprotiv smatrali da žene ne samo da imaju pravo na zadovoljstvo, već da je to neophodan uslov kako bi dale svoje “seme” u trenutku začeća.
Briga da se privuče željeni partner je bila očigledna – među vikinškom magijom postojala je specifična vrsta, nešto poput “ljubavne čarolije”, za koju su verovali da im je omogućavala da dobiju željenog partnera. Upravo ove čarolije su dokaza da je homoseksualnost bila prihvaćena u njihvom društvu, jer su postojale različite čarolije za svaku moguću kombinaciju.
Međutim, postojao je jedan uslov, ove veze su bile dozvoljene sve dok su bračne obaveze redovno ispunjavane – tj. to što muškarac ili žena imaju ljubavnike istog pola nije bio problem, problem bi nastao kada bi ljubavnici partnera sprečavali da ostvari potomstvo sa svojim supružnikom. Dok su odnosi između žena bili prihvaćeni, drugačije mišljenje je vladalo kada su muškarci u pitanju – biti podređeni partner smatralo se nečasnim, jer je muškarac koji se pokorava drugom u krevetu viđen kao slab.
Zakoni protiv rodnog nasilja
Drugi način na koji je vikinško društvo bilo ispred svog vremena je činjenica da su imali zakone protiv rodnog nasilja, koji su pokrivali širok spektar seksualnog uznemiravanja. Ovo je usko povezano sa pojmom časti u vikinškoj kulturi, a kazna je varirala u zavisnosti od relativnog društvenog statusa žrtve i agresora. Ipak, jedna posebna stvar se isticala u vezi sa ovim zakonodavstvom, a to je da je razmatrao zlostavljanje između supružnika i priznavao silovanje u braku – nešto što druge kulture tog vremena nikada ne bi prihvatile.
Pored svega navedenog Vikinzi su praktikovali i poliginiju, odnosno muškarci su mogli da imaju više žena ili konkubina. Konkubinat je u njihovom slučaju imao drugačije konotacije nego u drugim društvima i na njega se gledalo kao na neformalnu vezu u kojoj nije postojala obaveza za potomstvom. Žene su imale isti status bez obzira na redosled sklapanja braka, a sva deca su bila zakonita i imala su isto pravo nasledstva.
Seksualni običaji Vikinga bili su jedan od glavnih razloga zašto su se toliko dugo opirali hristijanizaciji. Ova religija im je bila suprotstavljena u mnogim aspektima – seksualnu slobodu žena je doživljavala kao promiskuitet, a poligamija kao greh. Muslimanski izaslanici su takođe bili skandalizovani njihovim običajima, posebno kada su u pitanju žene koje su trebale da budu “skromne”. S druge strane, vikinške poglavice su bile iznenađene brojnim tabuima koje su imali drugi narodi.
