Vikinška kneginja i zaštitnica Kijeva: Kako je žena koja je surovo ubijala postala hrišćanska svetiteljka?

Priča o Svetoj Olgi Kijevskoj je krvava priča o osveti i njenom prelasku u hrišćanstvo.

Kada je stigao, Drevljani su ga zarobili, mučili i ubili. Supruga Igora I tada se zaklela da će osvetiti smrt supruga.

Tokom narednih petnaest godina, Olga Kijevska je sistematski radila na uništenju plemena koje joj je ubilo muža.

Olgu Kijevsku je 1547. godine Ruska pravoslavna crkva proglasila za sveticu, a Blažena Olga Kijesvka (poznata i kao Olga Prekrasna i Sveta Jelena) do danas je ostala zaštitnica udovica i preobraćenika.

Kako je Olga postala regentkinja Kijevske Rusije?

Olga Kijevska je rođena oko 900. godine nove ere u današnjem Pskovu, u Rusiji. U to vreme, njen rodni grad je bio deo ogromnog carstva poznatog kao Kijevska Rusija.

Sama Olga je bila Varjag, i vodila je poreklo od prvih Vikinga koji su naselili oblasti današnje Ukrajine. Nije imala više od 15 godina kada se udala za velikog kneza Igora I, vladara Kijevske Rusije.

Generaciju ranije, Igorov prethodnik i čovek koji ga je usvojio, princ Oleg, konsolidovao je vlast i uspostavio novu prestonicu Kijev.
Ali postojalo je jedno pleme koje nije mogao u potpunosti da kontroliše: Drevljani. Oni su često zauzimali stranu Kijevske Rusije u ratovima protiv Vizantijskog carstva i poštovali su Olega. Ali kada je on umro 945. godine, Drevljani su prestali da plaćaju poreze.

Kada je knez Igor otišao u njihovu prestonicu, današnji grad Korosten na severu savremene Ukrajine, kako bi video o čemu se radi, oni su ga brutalno ubili. Prema jednom vizantijskom hroničaru “oni su savili dve breze i vezali ih knezu za noge. Zatim su ponovo pustili drveće da se ispravi, komadajući tako Igorovo telo.”

Ali Drevljani su u velikoj meri potcenili njegovu ženu, Olgu. U to vreme, ona je imala oko 20 godina i trogodišnjeg sina Svjatoslava, čije je postala regent, a tako i vladarka Kijevske Rusije.

Osveta Olge Kijevske

Kijevska vladarka je odmah počela da planira kako da se osveti Drevljanima, a u tome su joj pomogli oni sami.

Ubrzo nakon što su joj ubili muža, drevljasnki princ Mal zaprosio je kneginju Kijevske Rusije. Planirao je da tim brakom obezbedi sebi kontrolu nad Kijevskom Rusijom.

Mal je poslao dvadeset izaslanika u Kijev da isprose Olgu. Ali ona nije imala nameru da se udaje za čoveka koji je učestvovao u ubistvu njenog muža. Ipak, nije ni odbila predlog za posetu. Pisala je vođi drevljana da će njegovi izaslanici biti dobrodošli u Kijev. Olga je zapravo imala plan.

Naredila je svojim vojnicima da iskopaju jarak.

Kada su stigli Malovi izaslanici obučeni u najraskošnije haljine, ona ih je odvela do ivice jarka, i naredila vojsci da ih gurnu u njega. Zatim su počeli žive da ih zatrpavaju.

Olga je odgore posmatrala kako se muškarci polako guše. Navodno ih je pitala da li su “našli čast po svom ukusu”, na šta su oni odgovorili da je njihova patnja “gora od Igorove smrti”.

Međutim, Olgi to nije bilo dovoljno.

Požar u kupatilu

Nakon što je drevljanske izaslanike sahranila žive, Olga Kijevska je počela da planira sledeći čin svoje osvete.

Pre nego što je vest o surovoj smrti izaslanika stigla do Drevljana, vladarka je pisala princu Malu. Pretvarajući se da je još uvek otvorena za brak, Olga je zamolila Mala da pošalje svoje najbolje ljude u Kijev da joj budu pratnja do njegovog dvora. Ne sluteći ništa, poslao joj je grupu odabranih.

Kada su drevljanski poglavari stigli, Olga im je ponudila da odu do kupatila kako bi se osvežili od dugog putovanja. Kada su ušli u kupatilo, naredila je da čitava zgrada je spaljena do temelja. Niko nije uspeo da pobegne.

Ni posle tog čina nije bila mirna. I dalje je bila željna osvete, ali sada je morala da deluje brzo.

Olga Kijevska je stigla u prestonicu Drevljana pre vesti o sudbini ljudi poslatih da je prose i čuvaju.

Kada je stigla, izrazila je želju da se pripremi pogrebna gozba za njenog supruga. Drevljanski vojnici na čelu sa vladarom Malom, zarad pomirenja, pristali su na njen predlog.

Čim su se Drevljani napili, Olgini odani vojnici su izvukli mačeve i zaklali oko 5.000 ljudi.

Olga Kijevska desetkovala je Drevljane u njihovoj prestonici

U tom trenutku, Drevljani su se plašili da Olga Kijevska neće stati dok ne izbriše njihovo čitavo pleme. Preživeli su molili Olgu da prihvati njihove poklone i vrati se u Kijev. Odbila je njihovu ponudu.

Umesto toga, naredila je da se njihov glavni grad opkoli. Zaseda grada je trajala godinu dana, sve dok stanovnici nisu počeli da je mole za milost. Olga im je onda ponudila mir.

“Dajte mi po tri goluba i po tri vrapca iz svake kuće”, rekla je Olga, prema zapisu iz stare hronike, poznate kao Priča o davnim godinama. “Ne želim da vam namećem veliki danak, kao moj muž, od vas zahtevam samo ovaj mali poklon.”

Drevljani, iznenađeni niskom cenom mira, brzo su sakupili ptice. Ali Olga je imala drugi plan.

“Olga je svakom svom vojniku dala po goluba ili vrapca, i naredila im da za svakog zakače komad sumpora na komadićima tkanine”, zapisao je hroničar. Iste noći, naredila je da se ptice puste.

Kada su se price vratile u svoja slamnata gnezda u kućama Drevljana, zapalila su ih.

“Nije bilo kuće koja nije izgorela, a plamen je bilo nemoguće ugasiti, jer su se sve kuće odjednom zapalile”, navodi se u letopisu Kijevske Rusije.

“Narod je bežao, ali Olga je naredila vojnicima da ih hvataju. Zauzela je spaljeni grad i zarobila njegove starešine.”

Pojedine zatvorenike je ubila. Druge je prodala u ropstvo. Nekolicini srećnika bilo je dozvoljeno da obnove grad.
Njena želja za osvetom tada je konačno ugašena. Olga je ostavila Drevljane potpuno slomljene.

Kako je Olga Kijevska postala Sveta Olga?

Olga Kijevska je žive sahranila i spalila svoje neprijatelje i uništila čitave gradove. Kako je onda postala svetica u rimokatoličkoj i pravoslavnoj crkvi?

U X veku, narodi Kijevske Rusije kojima je vladala Olga, bili su pagani, a Vizantinci su imali misiju da preobrate svoje susede u hrišćanstvo.

Nakon osvete Drevljanima, car Konstantin VII je pozvao Olgu da poseti Carigrad. Na tom putu Olga se krstila i tako postala prva . Po povratku u Kijev, hrabrila je svoje podanike da učine isto.

Vizantinci su Olgu, zbog preobraćenja proglasili “ravnu apostolima”.

“Sijala je kao noćni Mesec”, ostalo je zapisano u jednoj vizantijskoj hronici, “i blistala je među nevernicima kao biser u blatu, narod je bio uprljan, a svetim krštenjem još neočišćen od greha”.

Car Konstantin VII prosio je Olgu Kijevsku. Ona je odbila i ovog prosca, ali ovoga puta bez mrtvih.

Ruska pravoslavna crkva ju je zvanično kanonizovala 1547. godine kao Blaženu Olgu Kijevsku, zaštitnicu udovica i preobraćenika.

Preuzeto: nationalgeographic.rs

Foto: Shutterstock.com