Slatko, skoro likerasto vino iz dva vrenja, autohtona mešavina vina i bilja Fruške Gore, rođena u Sremskim Karlovcima, a služena na Bečkom Dvoru i na Titaniku. Šta ovo posebno piće čini tako posebnim, pitkim, mednim i zdravim – u malim količinama, naravno...
Bermet je tradicionalno karlovačko slatko aromatizovano vino, originalnog i prepoznatljivog ukusa, najčešće sa 16 – 18 procenata alkohola. Pravi se od crvenog ili belog grožđa iz vinograda sa sunčanih padina Fruške Gore u koje se po vrenju i već napravljenom vinu, uz drugo vrenje dodaje preko dvadeset aromatičnih i lekovitih trava. Specifične su varijacije vinarija i vinskih podruma koje proizvode Bermet, a mnogobrojne su u Sremu, ušuškane u obronke stena planine Fruške Gore i šume, do onih u starim sremskim selima uz kaldrmu, a najmnogobrojnije su u stepenastim ulicama Sremskih Karlovaca. Svaka vinarija daje Bermetu svoj pečat, od osnove i sorte vina do dodataka i mešavine aroma i trava.
Bermet se počeo proizvoditi u okviru 35 fruškogorskih srednjevekovnih manastira. Danas se od celog Sremskog vinogorja koncentracija najboljih čaša bermeta svela na Sremske Karlovce i Banoštor sa okolinom. Sremski Karlovci su niz vekova smatrani Srpskom prestonicom vina odakle su se još u 15. veku vina izvozila za tržište Evrope, kažu ovo je jedna od kolevki vinogradarstva Evrope.
Bermet je autentično vino ovog kraja. Slatko-gorkog likerastog ukusa, češće rubin, a ređe bele boje.
Misterija tačnog recepta za izradu bermeta je tajna nekolicine porodica iz Sremskih Karlovaca, najčešće se pominju 27 vrsta biljaka od kojih se pri proizvodnji koriste koren koji daje umerenu gorčinu, cvet koji vinu donosi miris i plod koji nosi osvežavajući i slatkast ukus. Bermet se pravi tako što se u burad stavlja red grožđa, red aromatičnih travki i tako do vrha kada se naliva prošlogodišnjim vinom. Bure potom stoji zatvoreno tri meseca .
Služi se kao aromatično vino.
Misterija aromatičnih biljaka koje čine ovo likerasto vino takvim neobičnim, jakim, oporim i slatkim u isto vreme donekle može da se nagodi veštim jezikom somaliera – pelen, čemerika, slačica, cimet, narandžina kora, iđirot, su osnovni i prepoznatljivi u svakom, a kod pojedinih proizvođača u bermetu se oseti i ren, lišće dunje i višnje.
Pišući o receptima za proizvodnju vina Zaharije Orfelin spominje i da se receptura za izradu bermeta razlikuje od kuće do kuće. Zaharije daje recept koji se odomaćio sa raznim modifikacijama po Fruškoj Gori, a svaka porodica vinara daje svoj ton i autentičnost svog imena. Zbog razlika u proizvodnji bermet se u načelu deli na manastirski i bermet proizveden u privatnim vinarijama.
Autentični bermet trgovci su 30-ih godina prošlog veka izvozili u SAD, a služen je na ruskom, bečkom i engleskom dvoru.
Preuzeto: http://edukacija.rs
