Virdžinija Vulf (25. januar 1882. – 28. mart 1941.) bila je ćerka Leslija Stivena, jednog od najobrazovanijih Engleza toga doba.
Poticala je iz ugledne viktorijanske porodice. Za njeno obrazovanje bili su zaduženi privatni učitelji. Nikada nije završila fakultet. Značajan izvor njenih saznanja bila je očeva biblioteka, te je od malena bila u svetu književnosti.
Nakon smrti oca seli se u Blumzberi, centralni deo Londona, okupljalište jednog dela britanske intelektualne elite. Tu je započela privatnu i poslovnu saradnju s poznatim umetnicima i piscima tog vremena, kao što su Rodžer Fraj, E. M. Forster i Leonard Vulf, takozvanom Blumzberijskom grupom, koja je zastupala filozofske ideje o vrednosti ljubavi i lepote kao najvažnijih stvari u životu.
Godine 1912. udaje za Leonarda Vulfa. Srećan i skladan život potresali su povremeno Virdžinijini nervni slomovi. Zajedno su 1917. godine osnovali štampariju, koja je danas poznata kao „Hogart pres“.
Prvi roman objavila je pod naslovom “Putovanje“ 1915. godine. U ovom romanu mogu se primetiti pokušaji naglašavanja različitih narativnih perspektiva, korišćenje monologa i toka svesti – tehnike kojom se zalazi u unutrašnji svet i misli likova. Ovaj roman nije doživeo poseban uspeh, kao ni nekolicina sledećih koje je napisala.
Njen četvrti roman “Gospođa Dalovej“, objavljen 1925. godine, smatra se njenim istinskim remek-delom. Priča koja je prepuna unutrašnjih monologa, a pokrenula je problematična pitanja mesta žene u svetu i mentalnih bolesti u vremenu posle Prvog svetskog rata u Engleskoj. Roman “Ka svetioniku” je još jedno Virdžinijino remek-delo. Ovde je ponovo naglasila nadmoćnost unutrašnjeg sveta i života nad spoljašnjim. Svi ovi romani su joj omogućili da postane izuzetno cenjena engleska spisateljica. Pored ovih romana napisala je još: “Džejkobova soba“, “Noć i dan“, “Talasi“, “Sopstvena soba” i “Tri gvineje“.
Virdžinija nikako nije mogla da se izbori sa depresijom. Doživljavala je neretko nervne slomove. Shvativši da nikako ne može da se izbori sa svojim stanjem, odlučila je da svoj život okonča samoubistvom i time prekine svoje muke. Svoj naum ostvarila je 28. marta 1941. kad je skokom u reku Uz okončala svoj život.
Jačanjem feminističkog pokreta sedamdesetih godina prošlog veka popularnost Virdžinije Vulf naglo raste i ostaje do dana današnjeg.
