Bolest ruku, nogu i usta (BRNU virus) je česta infekcija koja se javlja kod dece do pet godina, ali mogu da obole i odrasli. Obično počinje temperaturom, a nakon dan ili dva sledi osip koji može da se pretvori u plikove ili male bubuljice na rukama, nogama i u ustima, a mogu se javiti i na pelenskoj regiji i preponama.
Znakovi bolesti obično počinju tri do šest dana nakon izlaganja virusu, a bolest prolazi uglavnom sama od sebe za oko nedelju dana. Temperatura ne prelazi 38 stepeni i traje do tri dana.
Ono što zadaje više “muka” jeste osip ili plikovi koji znaju da svrbe i da unose nervozu najmlađima. Bolest obično ne daje komplikacije, a prenosi se direktnim kontaktom sa obolelom osobom koje kašlje, kija, ali i preko prljavih ruku.
S obzirom na to da je uzrok ove bolesti virus, oboleloj deci se daje simptomatska terapija koja snižava temperaturu, a preporuka je da dete uzima dosta tečnosti.
Dete koje ima plikove u ustima nekoliko dana će imati smanjeni apetit, pa je jako važno da se tokom ovog perioda dete redovno hidrira.
Uzročnik ove bolesti je koksaki virus A16 ali i enterovirus 71, kao i njihovi drugi sojevi.
Osip
Osip se obično javlja u vidu sitnih tačkica, neravnina na stopalima (i gornjem i donjem delu stopala), na obe površine šaka, može se javiti na kolenima i laktovima, oko usta i u usnoj duplji, ali i po celim nogama, preponskoj regiji i zadnjici.
Deca kod koje se razviju plikovi ispunjeni tečnošću posebno treba da se čuvaju kada dođe do pucanja plikova kako ne bi došlo do infekcije. Savetuje se mazanje plikova cinkovom mašću kako bi se što efikasnije i brže osušili.
Deca su obično zarazna prvih nedelju do deset dana, pa se u tom periodu ne savetuje kontakt sa drugom decom i boravak u kolektivu. Odluku o povratku u kolektiv svakako će doneti pedijatar koji prati stanje deteta.
Bolest postoji u svim oblastima sveta i obično se javlja u kolektivima. Javlja se tokom prolećnih, letnjih i jesenjih meseci.
Većina slučajeva ove bolesti je relativno bezopasna, ali mogu se pojaviti komplikacije uključujući encefalitis, meningitis i paralizu koja oponaša neurološke simptome polia. Takođe, nekoliko nedelja kasnije može doći do gubitka noktiju na nogama i rukama, ali se oni vremenom obnove.
Prevencija
Preventivne mere podrazumevaju izbegavanje direktnog kontakta sa zaraženim osobama, dezinfekciju predmeta za jelo i temeljnu higijenu ruku.
Dokazano je i da dojenje smanjuje stopu razvijanja teškog oblika ove bolesti, ali ne može da smanji rizik od infekcije.
U Kini je, prema podacima iz 2015. godine, dostupna vakcina protiv ovog virusa poznata kao EV71.
Slučaj ovog virusa prvi put je opisan u Kanadi i na Novom Zelandu 1957. godine, kada je patolog Tomas Henri Flevet ovu bolest nazvao „bolest šaka, stopala i usta“ posle slične epidemije 1960. godine.
Preležana bolest ne garantuje trajni imunitet
Dete koje je jednom preležalo ovaj virus može opet da se zarazi istim virusom dogodine, ali sa blažom kliničkom slikom. Retkost je da se deca nakon pete godine opet zaraze.
