Od Portugala do Poljske, Šengenski sporazum EU ima za cilj da omogući slobodno kretanje ljudi širom velike većine kontinentalne Evrope bez ijedne granične provere. Ali mnoge zemlje EU su nedavno ponovo uvele “privremene kontrole”, što dovodi do pitanja da li se jedan od osnovnih principa Evropske unije polako urušava?
Teroristički napadi, osumnjičeni koji beže u Šengen zonu, kao i povećanje ilegalnih migracija, istakli su slabosti ovog sporazuma.
Međutim, istina je da je pandemija kovida u martu 2020. pokazala koliko je sistem politički ranjiv. U roku od nekoliko nedelja, u martu 2020. godine, niz zemalja članica zatvorilo je granice prema svojim susedima i na neko vreme prestalo efikasno da sarađuje.
U pitanju je bila najobimnija ponovna uspostava graničnih provera unutar EU u poslednjih nekoliko decenija što je dovelo do strahova u Briselu da je postavljen presedan, piše “Channel 4”.
A kada su se granice konačno otvorile, od tada su i glasovi kritičara postajali sve glasniji, a ad hoc granična ograničenja učestalija.
Svako ima svoje razloge
Interni pregledi granica su, po svojoj prirodi, suprotni duhu Šengena, koji treba da bude prostrano područje u kojem su kontrole ukinute i gde građani mogu da putuju bez poteškoća kroz 29 zemalja – u mnogim slučajevima, bez ikakvog pokazivanja pasoša.
Ovaj revolucionarni projekat oslanja se na kolektivni napor da se prate spoljne granice i obezbedi pravedno, pažljivo upravljanje tražiocima azila. Članice se međusobno oslanjaju jedna na drugu da obave svoj posao i primene odgovarajuće zakone pre nego što nekoga puste u zemlju.
Prema Šengenskom sporazumu, privremena zatvaranja i kontrola na terenu su dozvoljeni sve dok Evropska komisija vodi evidenciju o tome gde i zašto su restrikcije na snazi. One se mogu primeniti samo kao “poslednji mogući korak, u izuzetnim situacijama”.
Švedska, Nemačka, Austrija, Slovenija, Italija, Norveška, Danska i Francuska trenutno tvrde da se nalaze u ovim “izuzetnim okolnostima”.
Razlozi su različiti. Između ostalog, Švedska krivi napad Hamasa u Izraelu za povećanje “rizika od eskalacije nasilja”. Nemačka tvrdi da je to neophodno u svetlu “migracija i krijumčarenja migranata”, dok Francuska kao izgovor koristi Olimpijske igre koje su završene pre više od mesec dana.
Nemačka vlada je saopštila da uspostavlja kontrole nakon što je tražilac azila ubio tri osobe u gradu Zolingen. Levo orijentisana koalicija je pod pritiskom i, uprkos najavi strožih migracionih politika i “privremenih” graničnih kontrola, ipak je doživela niz loših rezultata na regionalnim izborima u septembru. S druge strane, desničarska stranka Alternativa za Nemačku zauzela je prvo mesto u dve istočno-nemačke države i tesno drugo mesto u trećoj.
Preispitivanje Šengena
U svetlu strahova da se Šengen raspada, poslanici Evropskog parlamenta pre nekoliko dana su pozvali odlazeću komesarku za unutrašnje poslove Ilvu Johanson, na odgovornost.
Naizgled suprotno stavu svoje vlade, nemačka poslanica Socijaldemokratske partije, Birgit Zipel kritikovala je ponovnu uspostavu graničnih kontrola kao “rizik ne samo za ekonomiju i radna mesta, već i evropsku koheziju”.
“Nemačka ministarka mi je garantovala da će učiniti sve što je moguće da minimalizuje uticaj na prekogranični saobraćaj i da izbegne trajne provere koliko god je to moguće”, insistirala je Johanson.
U međuvremenu u Francuskoj, nova vlada desnog centra nagovestila je da se i ona zalaže za strože kontrole.
“Ovo je kraj mita ‘Evropa bez granica'”, izjavio je u znak pobede pre nekoliko dana lider Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela i poslanik Evropskog parlamenta.
Ono što je pojačalo strahove da se Šengen tiho raspada, bio je izbor predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, da imenuje Austrijanca za novog komesara za unutrašnje poslove i migracije, zemlje koja je takođe glasno preispitivala Šengen.
Osećaj straha dodatno je pojačan provokativnom pretnjom Mađarske da će prevesti neregularne migrante u Belgiju kao odmazdu za kaznu od 200 miliona evra koju je izrekao Evropski sud pravde (ECJ), što je plan koji bi, ako se realizuje, predstavljao presedan u instrumentalizovanoj migraciji od strane jedne zemlje EU protiv druge.
“Područje Šengena bez granica garantuje slobodno kretanje za više od 425 miliona građana EU, kao i za državljane van EU koji žive u EU ili posećuju EU kao turisti ili u poslovne svrhe”, objavila je Evropska komisija na svom sajtu.
A to, čini se, više nije slučaj.
