U srednje stručne škole ove godine upisano je više đaka u odnosu na prethodne. Na smerovima gde se školuju zanatlije, koji su danas traženi na tržištu, ove godine ima mnogo više učenika. Direktori srednjih stručnih škola u Beogradu uglavnom su zadovoljni upisom. Kažu da su se deca rukovodila i birali smerove koji im donose siguran posao i dobru zaradu.
U Konkursu za upis učenika u srednju školu objavljena je lista od 28 deficitarnih zanimanja u Srbiji. Na listi su se našli: tehničar za metalurške tehnologije, bravar- zavarivač, operater mašinske obrade rezanjem, auto-električar, operater osnovnih građevinskih radova, polagač obloga, stolar, poslastičar, kuvar, pekar, izrađivač hemijskih proizvoda, obućar, industrijski krojač, modni krojač.
Zatim, tehničar za izradu i održavanje alata, mehaničar motornih vozila, industrijski mehaničar, monter telekomunikacionih mreža, dekorater zidnih površina, operater za izradu nameštaja, trgovac, konobar, mesar, operater u prehrambenoj industriji, vozač motornih vozila, galanterista kože, mehaničar tekstilnih mašina, viniogradar- vinar.
Vlada Srbije donela je odluku da učenike koji upišu te smerove stimuliše sa 5.000 dinara mesečno, odnosno taj iznos primaće devet meseci u godini. Reč je o profilima gde se nastava odvija po dualnom modelu.
Osim stimulativnih mera države, njima pripada i nadoknada koju dobijaju od kompanija po Zakonu o dualnom obrazovanju. Za jedan dan prakse nedeljno u kompaniji (četiri dana mesečno), dobijaju na kraju meseca 4.500 dinara. Stariji razredi koji imaju po dva ili tri dana prakse nedeljno dobijaju po 9.000 dinara, odnosno 13.500 dinara mesečno.
Četiri puta više učenika
Tehnička škola za dizajn kože u Beogradu ovogodišnjim upisom se preporodila. Prošle godine upisali su 27 učenika, da bi ove godine bilo upisano 105 đaka. Branislav Mileski, direktor škole kaže da su prezadovoljni brojem upisanih učenika ove godine.
Upisali su dva odeljenja na smeru Tehničar dizajna proizvoda od kože, jedno odeljenje na smeru Tehničar za zaštitu životne sredine i jedno kombinovano odeljenje gde imaju 14 učenika na smeru za obućara i 14 galanterista.
“Sada smo puni dece. Praktično smo u prvi razred ove godine upisali dece koliko smo do sada imali u celoj školi. Od septembra ćemo imati 105 učenika u prvoj godini, a prošle godine smo upisali 27”, priča Mileski za Euronews Srbija.
Ponosan je što je uspeo sa svojim timom da ponovo oživi školu i višestruko poveća broj upisanih učenika. To se desilo u poslednjoj godini njegovog mandata, jer kormilo u školi preuzima nova direktorka.
Upitan da li je subvencija države od 5.000 dinara motivisala decu da se upišu u velikom broju u srednje stručne škole, on kaže da to nije bio razlog. Navodi da su samo obućari kod njih po dualnom modelu obrazovanja, da su oni deficitarni i da će subvenciju dobijati 14 učenika.
Direktori škola kažu da su se deca ove godine, pri izboru škole, vodila tržištem- birali su smerove koji nude siguran posao i dobru platu.
Na tržištu je danas najveća potražnja za vodoinstalaterima, keramičarima, zidarima, zapravo građevinskim radnicima svih profila. Građevinska industrija beleži u Srbiji najveći rast i godinama unazad uvoze se radnici iz susednih zemlja, ali i Turske, Indije…
Zadovoljni upisom
Rade Zejak direktor Građevinske škole na Zvezdari u Beogradu kaže da su zadovoljni upisom.
“U odnosu na prethodne godine, ovo je zadovoljavajući broj upisane dece. Krenuli smo uzlaznim trendom. Moglo je da bude bolje na upisu za Montera suve gradnje, gde imamo samo devet upisanih kandidata za sada. Podbacili su i operateri osnovnih građevinskih radova. To su nekadašnji zidari, tesari, armirači, koji su po novoj standardizaciji objedinjeni u jedno zanimanje. Verovatno to izaziva malo zabunu kod roditelja i dece”, priča Zejak za Euronews Srbija.
Prošle godine na tom smeru imali su samo dva kandidata i nisu mogli da formiraju odeljenje, već su ih preusmerili na druge profile.
“Ove godine smo napravili kombinaciju sa Rukovaocima građevinskom mehanizacijom. To je vrlo tražen smer tako da njih imamo celo odeljenje plus još pola i tu polovinu smo spojili sa operaterima, kako bi mali broj operatera ostavili da se školuju. Bez i jednog operatera godinama to je problem. Nadam se da će nam resorno ministarstvo izaći u susret, jer su operateri na listi deficitarnih zanimanja Kancelarije za dualno obrazovanje”, naveo je Zejak.
Smatra da konfuziju u glavama dece i roditelja stvara promena u nazivima zanimanja. Keramičari su sada “polagači obloga”, što mnogi ne prepoznaju.
“Polagače obloga imamo upisane, oko 20 u odeljenju. I dekorateri zidnih površina (moleri) biće upisano jedno odeljenje. Neće imati maksimalan broj učenika (28), ali će ih biti više od 15, što je dovoljno da se formira odeljenje”, rekao je on.
Navodi da se građevinske firme još uvek teško odlučuju za dualni model obrazovanja. Podseća da građevinske firme daju stipendije, kredite, ali nisu raspoloženi za dual.
Možda je ovo prelomna godina za srednje stručne škole, koje su prethodnih godina bile na ivici gašenja. Posebne one koje imaju trogodišnje smerove- zanatlije. Kako će se povećanje broja učenika u srednjim stručnim školama odraziti na tržište rada, videćemo već za tri do četiri godine, kada deca koja su sada upisala srednju školu stasaju za rad.