Ako pratimo novija naučna saznanja, onda znamo da postoji nekoliko stvari koje nas mogu zaštititi od hipertenzije, a i pomoći nam da je se oslobodimo. Mada ovo možda na prvi pogled zvuči paradoksalno, unošenje dovoljne količine čiste vode, praćeno svakodnevnom fizičkom aktivnošću (pola sata šetnje npr.) jedan je od faktora koji povoljno utiču na sniženje pritiska.
Preusmeravanje cirkulacije krvi je normalan postupak. Kad jedemo, najveći deo krvi se usmerava u organe za varenje tako što se na nekim drugim mestima zatvara kapilarna cirkulacija. Kad jedemo, otvara se više kapilara u organima za varenje, a manje u sistemu glavnih mišića. Potpuno otvorene za prolaz krvi će biti jedino one oblasti u kojima aktivnost zahteva hitniju isporuku krvi. Drugim rečima, sposobnost kapilara da uzmu krv određuje pravac i količinu protoka u bilo koji deo tela u datom trenutku.
Zatvaranje kapilarne mreže podiže pritisak
Kad ne pijemo dovoljno vode da zadovoljimo sve potrebe tela, neke ćelije dehidriraju, a neke deo svoje tečnosti daju krvi. Kapilarne mreže u nekim oblastima moraće da se zatvore da bi se prilagodile određenom slabljenju kapaciteta. Za krvne sudove nema drugog izbora osim da smanje svoj prečnik da bi se prilagodili manjku krvne tečnosti. Taj proces počinje zatvaranjem nekih kapilara u manje aktivnim zonama. Inače, odakle bi došla dodatna količina krvi da se ti kapilari drže otvoreni? Količina koja nedostaje mora ili doći spolja, ili se mora uzeti iz nekog drugog dela tela!
Fizička aktivnost – regulator pritiska
Obim aktivnosti kapilarnih mreža u telu određuje konačnu zapreminu krvi koja cirkuliše. Što više mišića se upotrebljava, više njihovih kapilara će se otvoriti i zadržati veću količinu krvi u okviru krvnih rezervi. Zato je fizičko vežbanje najvažnija komponenta za fiziološko prilagođavanje onih koji pate od povišenog krvnog pritiska. To je jedan aspekt fiziologije hipertenzije. Kapilarna mreža mora ostati otvorena i puna i ne srne da pruža otpor cirkulaciji krvi. Kad se kapilarna mreža zatvori i pruža otpor, samo će veći pritisak krvi koja pritiče obezbediti da neke tečnosti prođu kroz sistem.
Još jedan razlog zbog koga kapilarna mreža može postati selektivno zatvorena je manjak vode u telu. Kad postoji manjak vode, neke ćelije će ostati bez dela svojih normalnih potreba, a neke druge će dobiti određenu racionisanu količinu da bi održale svoje funkrionisanje (kao što je objašnjeno, taj mehanizam uključuje filtriranje vode kroz ćelijsku membranu). Međutim, krv će obično zadržati svoj sastav. Ona to mora učiniti da bi zadržala normalan sastav elemenata koji stižu do vitalnih centara.
Gubitak osećaja žeđi je opasan
Kad izgubimo osećaj za žeđ (ili ne prepoznajemo druge signale dehidracije) i pijemo manje vode od dnevnih potreba tela, zatvaranje nekih kapilarnih mreža je jedini izbor da bi se ostali krvni sudovi održali punim. Pitanje je, koliko dugo to može da se nastavi? Odgovor je – dovoljno dugo da na kraju postanemo veoma bolesni. Ukoliko mudro ne promenimo paradigmu i profesionalno i u celini počnemo da prepoznajemo probleme povezane sa poremećajem metabolizma vode u ljudskom telu i raznolike signale te žeđi, kronična dehidracija nastaviće da uzima svoj danak i od naših tela i od društva.
Preuzeto: Zdravahrana.com
