Po sastavu višnje su slične trešnjama, ali imaju posebno povoljno dejstvo protiv upalnih stanja.
Kao i trešnje, i višnje su bogat izvor vitamina C, a sadrže i beta-karotin, kao i manje količine vitamina B6 i vitamina A.
Bogat su izvor kalijuma, a sadrže i nešto bakra, mangana, megnezijuma, gvožđa, kalcijuma, fosfora i cinka. Takođe, bogat su izvor biljnih vlakana koja pomažu varenje, sprečavaju konstipaciju i pomažu održavanju normalne telesne težine.
Višnje spadaju u najbogatije izvore pigmenta antocijana koji im i daje njihovu tamnocrvenu boju. Po količini antioksidanata, višnje su na vrhu. Sok od višanja i suve višnje imaju više antioksidanata čak i od borovnica.
Antocijani imaju moćno antiinflamatorno dejstvo, tako da, prema izveštaju Američkog hemijskog društva, 20 višanja (ili odgovarajuća količina soka od višanja) mogu da ublaže bol i upalu isto koliko i aspirin ili brufen.
Kao i trešnje, i višnje sadrže veliku količinu melatonina, antioksidansa koji se prirodno proizvodi u telu i usporava proces starenja. Konzumacija višanja povećava nivoe melatonina u telu, potvrdilo je istraživanje Univerziteta Teksas.
Nekoliko proučavanja je potvrdilo da višnje mogu da koriste pacijentima sa autoimunim neurodegenerativnim bolestima i bolestima vezivnog tkiva, a posebno reumatoidnim artritisom i dijabetesom. Proučavanja su pokazala da višnje ne samo da ublažuju upalu, već deluju preventivno i protiv razvoja malignih promena.
Istraživanje Univerziteta Džon Hopkins pokazalo je da višnje ublažuju bol u mišićima koji se javlja nakon intenzivnog treninga.
Isto istraživanje je pokazalo i da su višnje ublažaju i simptome i stanja povezana sa gihtom.
Preuzeto: Zdravahrana.com
