Više od jednog veka lekari nas upozoravaju da je so “opasna” zbog rizika od visokog pritiska. Ali, novo istraživanje objavljeno u prestižnom časopisu British Medical Journal tvrdi: pravi krivac za hipertenziju je šećer, a ne so!
Iako će mnogi lekari još uvek insistirati da njihovi pacijenti sa hipertenzijom smanje, ili čak eliminišu so iz ishrane, nova saznanja više ne podržavaju ovu strategiju. Naime, novija istraživanja više ne nalaze jasnu povezanost između unosa soli i povišenog pritiska. Naprotiv, više istraživanja je utvrdilo da ograničavanje ili izostavljanje soli iz ishrane, umesto da smanji, povećava rizik od nastanka fatalnih srčanih problema!
Međutim, istraživači Saint Luke’s Mid America Heart Institute iz Kansas Sitija and Montefiore Medical Center iz Njujorka koji su detaljno proučili dosadašnja istraživanja o odnosu unosa šećera i krvnog pritiska, tvrde da poznate činjenice govore sledeće: ako unosimo 25% kalorija iz dodatog šećera, to trostruko povećava rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti! Kod onih koji 10% kalorija unose iz dodatog šećera, taj rizik nije bio povećan.
Istraživači ističu da je veoma važno znati sledeće: problem su samo “dodati” šećeri (na primer, oni koji se nalaze u industrijskoj hrani i zašećeranim napicima, a posebno fruktoza). Šećeri koji se prirodno javljaju, uključujući i fruktozu, po svemu sudeći ne mogu nam naškoditi (na primer, u kombinaciji sa vodom, biljnom vlaknima, pa čak i mastima i proteinima, kakve se nalaze u celovitoj biljnih hrani). Konkretno, jedno istraživanje je pokazalo da je čak 20 porcija celog voća dnevno značajno snizilo sistolni pritisak, uprkos tome što je to podrazumevalo unos fruktoze od gotovo 200 grama!
Istraživači su takođe naglasili jednu vrlo važnu činjenicu, koja je jedan od mogućih uzroka zabune i pogrešnih optužbi protiv soli. Naime, najveću količinu soli u zapadnoj ishrani ljudi unose upravo putem prerađene hrane, koja je takođe i najveći izvor dodatog šećera! Konkretno, pokazalo se da konzumiranje preko 74 grama dodate fruktoze dnevno za 77% povećava šanse da pritisak poraste preko 160/100! (Uporedite ovo sa činjenicom iz prethodno pomenutog istraživanja da unošenje 200g frutoze iz voća nije doprinelo povišenju pritiska, naprotiv!)
Statistika takođe govori u prilog štetnoj ulozi šećera. Pre oko 30 godina, u Americi pojedinac je u proseku koristio samo 3-4 ili nešto malo više kilograma (dodatog) šećera godišnje. Sa porastom proizvodnje prerađene hrane, visokofruktoznog kukuruznog sirupa i zašećerenih napitaka, prosečna potrošnja šećera po osobi je u Americi porasla na neverovatnih 36 kg do 75 kg godišnje! To bi bilo 24 do 57 kašičica šećera dnevno, ili 83 grama fruktoze. S obzirom da samo 74 grama fruktoze znatno povećava rizik od visokog pritiska, nije čudo što sa današnjom ishranom imamo pravu epidemiju hipertenzije.
Zaključak? Pa, verovatno nešto ovako: ako vam se jede slatko, jedite voća i povrća do mile volje! A kekse, kolače, zašećerene napitke i sl. najbolje zaboravite, ukoliko imate probleme sa pritiskom, ili porodičnu istoriju ove bolesti. Ili ostavite slatkiše samo za posebne prilike (druženja, proslave, izlaske), kad to teško možete da izbegnete.
Preuzeto: Zdravahrana.com
