Nakon što je Ustavni sud Rumunije poništio pobedu nezavisnog desničarsog kandidata Kalina Đorđeskua u prvom krugu predsedničkih izbora zbog “ruskog mešanja”, pojavio se izveštaj da iza kampanje u njegovu korist na TikTok-u zapravo ne stoji Rusija – već vladajuća Nacionalna liberalna partija (PNL).
Rumunska istraživačka mreža Snoop.ro otkrila je da je oko 130 influensera koji su učestvovali odabrala kanadska kompanija “Kensington Communications”, koja je vodila kampanju PNL-a, i poslala im scenario, prenosi Euronews.
Kampanja sa heštagom #EquilibrușiVerticalitate je imala oko 2,4 miliona pregleda na TikTok-u, a izveštaj se oslanja na podatke poreske uprave, koja je sprovela istragu troškova za predizborne aktivnosti.
Poreska uprava se oglasila rečima da je “šok za sve to što je novac poreskih obveznika za PNL upotrebljen kako bi se promovisao drugi kandidat”. “Kensington Communication” je u saopštenju za javnost saopštio da će podneti krivičnu prijavu pravosudnim organima da istraže moguće preusmeravanje svoje kampanje “u korist ekstremističkog kandidata”.
Rumuniju sada trese veliki politički skandal, pa čak i Đorđeskuova veoma proevropska rivalka u otkazanom drugom krugu izbora Elena Laskoni misli da je urušena demokratija u zemlji.
“Rumunska država je pogazila demokratiju. Bog, rumunski narod, istina i zakon će pobediti i kazniti one koji su krivi za uništavanje naše demokratije. Vodite zemlju u anarhiju”, kazala je Laskoni povodom odluke Ustavnog suda.
O opasnim posledicama poništavanja izbora jer vodi “pogrešan” kandidat pisao je i Politico, ocenivši da se Rumunija i dalje oporavlja i “brzog uspona i pada Đorđeskua”, koji je zapravo simptom gubitka vere u političare.
Iako je nova proevropska vlada izglasana u parlamentu u ponedeljak sa 240 od ukupno 460 glasova, a Marsel Čolaku imenovan za premijera, još uvek nije sigurno šta će se desiti sa predsedničkim izborima.
Đorđeskuova politička budućnost je podjednako neizvesna, kako navodi Politico, a mnogi veruju da bi mogao da bude diskvalifikovan sa sledećeg glasanja na osnovu odluke suda o poništenju rezultata.
Politički analitičari u Bukureštu i Briselu će verovatno godinama raspravljati o tome koliko su Kremlj ili kampanja influensera na TikTok-u zaista doprineli Đorđeskuovoj “erupciji protiv establišmenta”, dodaje briselski list.
Cinizam i razočarenje građana u rumunski politički establišment
Osećaj da je cela politička klasa “mutna” je normalan u Rumuniji, a narod to ne izražava besom već slezanjem ramenima ili rezignacijom, dodaje se.
Duboki cinizam se provlači kroz razgovore o politici među Rumunima, a kao primer Politico navodi mladu arhitektu Marinu Parasku (26), koja ima veoma negativno mišljenje o Đorđeskuu, ali smatra da je otkazivanje izbora loše i da je “tužno to što Rumunija nema nikoga boljeg da ponudi”.
“Korupcija je svuda”, rekla je ona za Politico i dodala:
“Ništa se nije promenilo i ništa se neće promeniti, ko god da pobedi. Čak ni Đorđesku, divlji buntovnik u očima Zapada, nije Hitler, pa bi ljudi trebalo da se smire”.
Vrtoglav uspon “divljeg buntovnika” do 23 odsto glasova na izborima rezultat je kampanje vođene samo na društvenim mrežama, bez podrške partijske infrastrukture, uprkos praktično svim medijima u zemlji, koji su ga u početku ignorisali, a zatim oštro napadali. Đorđesku se političkom establišmentu najviše zamerio zbog pomirljivih stavova prema Rusiji i protivljenju ratu u Ukrajini i NATO bazama u Rumuniji.
Inače, Rumunija, a posebno crnomorska luka Konstanca, su ključne karike u NATO ratnoj mašineriji koja održava Ukrajinu u životu. U njenoj blizije je i vojna baza “Mihail Kogalnečeanu”, koja bi trebalo da postane najveća NATO baza u Evropi.
Upravo u Konstanci je Đorđesku pobedio Laskoni ubedljivije nego drugim delovima zemlje sa 26,5 odsto glasova, iako su ga rumunski i evropski mediji predstavljali kao “marionetu” ruskog predsednika Vladimira Putina.
U jednom od svojih najviralnijih snimaka na društvenim mrežama, nosio je tradicionalnu rumunsku košulju i jahao belog konja, evocirajući sliku nekoga ko je patriota i pre svega voli kulturu i istoriju svoje nacije.
Dok su se liberalni i proevropski glasači okupljali oko Laskoni, establišment je “uzvratio udarac” objavljivanjem tajnih dokumenata obaveštajnih službi o “hibridnom napadu iz Moskve” i armiji od 25.000 botova na TikTok-u, koji su ojačali podrđku Đorđeskuu. Takođe je dovedeno u pitanje koliko je bilo legalno finansiranje njegove kampanje.
Politico se osvrnuo i na ne baš slavnu istoriju demokratije u Rumuniji posle svrgavanja Nikolaja Čaušeskua i izbore 90-ih koji su kritikovani zbog velike korupcije i nameštanja glasova. Čak i nakon ulaska zemlje u EU 2007. mnogi Rumuni nisu smatrali da su se ostvarile prednosti evrointegracija, dok je korupcija nastavila da raste, dodaje se.
Paralele rušenja Đorđeskua sa napadom na Trampa 2016. godine
Navode o “ruskom mešanju u izbore” mnogi analitičari i mediji dovodili su u vezu sa drugim izborima na kojima su pobedili ili ostvarili dobre rezultate kandidati, koji se dovode u vezu sa “ruskim interesima”.
Prvi primer je Moldavija, u kojoj je proevropska predsednica Maja Sandu osvojola drugi mandat protiv proruskog Aleksandra Stojanoglua preokretom u samom finišu, zahvaljujući glasovima dijaspore, iako je izgubila na teritoriji zemlje.
Drugi je Gruzija, gde je na parlamentarnim izborima pobedila partija Gruzijski san premijera Iraklija Kobahidzea, koja je protiv rata u Ukrajini i za normalizaciju odnosa sa Rusijom, ali se takođe zalaže za evropske integracije.
Međutim, najstariji primer priče o “ruskom mešanju u izbore” je pobeda na predsedničkim izborima u SAD 2016. tada potpunog političkog autsajdera Donalda Trampa, čiji je pristalica i sam Đorđesku.
Bivšeg i budućeg šefa Bele kuće su tokom celog prvog mandata Demokratska stranka i FBI optuživali da je pobedio Hilari Klinton zahvaljujući mešanju Rusije u izbore preko oglasa na društvenim mrežama.
Međutim, opsežan izveštaj specijalnog savetnika Džona Durama, koji je američko Ministarstvo pravde objavilo 2023. zaključuje da FBI nikada nije trebalo da pokrene potpunu istragu o vezama između kampanje Donalda Trampa i Rusije.
Kako je Duram zaključio, “FBI je koristio sirove, neanalizirane i nepotvrđene obaveštajne podatke“ da pokrene istragu “Unakrsni uragan“ protiv Trampa i Rusije, te da su korišćeni različiti aršini kada je procenjivana zabrinutost zbog navodnog mešanja u izbore u vezi sa kampanjom Hilari Klinton.
Takođe je naveo da FBI nije rigorozno analizirao informacije koje je dobio, posebno od ljudi i grupa sa poznatim političkim opredeljenjima. Duram je dodao da se FBI previše oslanjao na navodne informacije Trampovih političkih protivnika. Na kraju je potpuno opovrgnuta afera “Rašagejt” i nisu nađeni nikakvi dokazi da je Rusija zaslužna za Trampovu pobedu na izborima.
Još jedna sličnost između Trampa i Đorđeskua je to što su ih politički protivnici naizgled podržavali u nadi da će, kao potpuni autsajderi, oteti glasače “opasnijim, legitimnim” protivnicima.
Naime, Tramp analizirajući izbore 2016. mnogi američki analitičari su zaključili da je Tramp bio preferirani kandidat Demokratske stranke. Ipak situacija se naglo preokrenula kada su shvatili da zapravo mogu da izgube.
“Iako na prvi pogled ima smisla navijati za Trampa da dobije nominaciju jer se čini da ga je najlakše pobediti, varijabile nisu vaš prijatelj u predsedničkoj kampanji. Morate da napravite model koji predviđa izlaznost sa obe strane. A pošto je Tramp tako nekonvencionalan političar, teško je predvideti ko će izaći da glasa za njega“, rekao je za NBC News u februaru 2016. Ben Labolt, bivši strateg kampanje predsednika SAD Baraka Obame, a njegove reči lako se mogu primeniti na razmišljanje PNL-a o Đorđeskuu.
