Zato smo rešili da odgovorimo na najčešće postavljena pitanja, koja su vezana za aktuelne infekcije.
- Šta je, ako nije grip?
Ima mnogo vrsta virusa, a ovi koji sada haraju (napadaju i mame i tate) – spadaju u respiratorne viruse. Oni prevashodno napadaju disajne organe. Za razliku od letnjih «kolega», veoma im prija hladnoća, baš kao i virusu gripa. Ima virusa vrlo srodnih gripu, koji pripadaju familiji parainfluence (i ime im je slično). E, oni haraju ovih dana, ali nemaju «ekskluzivu» za napadanje dece i odraslih, pa se uspešno mešaju sa ostalim virusima, čijim imenima ne bismo da vas zamaramo.
- Kako bolest počinje?
Deca prvo pomalo kašljucaju, pre svega zbog sekreta koji se iz nosa sliva unazad u grlo. Ovaj sekret draži sluzokožu ždrela (koja je i sama mesto razmnožavanja virusa), pa nastaje suv – nadražajni kašalj. Kako se sekret prevashodno sliva niz grlo, prvih dana se ne vidi curenje nosa, ali već posle par dana deca proslinave.
- A temperatura?
U početku nema povišene temperature, ali posle nekoliko dana dete počinje da polako «gorucka», a neka deca čak imaju veoma visoku temperaturu (preko 39,5 stepeni). Sa skokom temperature, deca polako gube apetit i postaju sve manje zainteresovana za igru i komunikaciju. Kada temperatura padne, deca se obično oraspolože, ali sa novim skokom febrilnosti – klinci se opet «potule». U fazi razbuktavanja infekcije, deca najveći deo dana imaju povišenu temperaturu. Glavobolja je gotovo redovan pratilac visoke temperature, naročito kod veće dece.
- Odakle ovaj dosadan kašalj?
Tih dana kašalj zna da se pojača, pa nisu retki napadi kašlja. Od suvog, on prelazi u «sazrelu», vlažnu formu, mada dete i tada nema šta da iskašlje. Neka deca povrate poneki put, obično posle jačeg kašlja. Povraćanje je, pre svega, refleksnog tipa – usled nadražaja, ali je i sam virus delimično odgovoran, jer voli da napadne i sluznicu želuca (gde može da izazove upalu – gastritis).
- Zašto se javlja promukli kašalj, koji užasno zvuči?
Jedan broj dece dobije klasičan laringitis – zapaljenje grkljana, koje se obično lokalizuje na nivou glasnih žica, pa se javlja karakterističan promukli kašalj. On liči na lavež psa i ume veoma da uplaši roditelje.
- Kakve veze ovi virusi imaju sa crvenim očima koje su ujutru pune krmelja?
Ima dece koja zarade konjunktivitis (zapaljenje vežnjače), pa su im oči crvene, a neretko krmeljaju. Ogromna većina ove dece ima zaptiven nos, zbog čega je zapušen jedan mali kanal koji odvodi suze iz oka u nosić. Čim nastane «zastoj» suza, javlja se infekcija oka, pa je zato ono crveno i «krmeljivo». Kada se nos pročisti i oči se oporave, uz redovno čiščenje sterilnim rastvorom troprocentne borne kiseline. Neka dečica dobiju pravi virusni konjunktivitis – tada virus direktno napadne okce, koje biva crveno, baš kao i nos i grlo.
- Zašto ima bolova u leđima i grudima, da li je i to od virusa?
Jedan broj veće dece (najčešće su to adolescenti) se žali na bolove u grudima ili leđima, koji se obično javljaju u fazama bolesti bez temperature. Ovi bolovi su, najčešće, rezultat prolaznog i blagog zapaljenja međurebarnih nerava, ali mogu da budu uzrokovani i dugotrajnim kašljem, koji prekomerno «rasteže» grudni koš. Iako su nekada dramatični, bolovi prolaze posle nekoliko dana i ne ostavljaju nikakve posledice, pa nisu vredni straha koji ih često prati.
- Koje su najčešće komplikacije?
Faza sa visokom temperaturom traje nekoliko dana (obično tri do pet), posle čega dolazi do ozdravljenja ili komplikacija. Prvi znak ozdravljenja su sve duži periodi bez temperature, koja polako prestaje. Treba znati da kašalj poslednji odlazi (nekada traje i po par nedelja), pa zato treba imati strpljenja. Za razliku od gripa, ovi virusi ređe prave komplikacije deci, ali one ipak mogu da se jave. Evo najčešćih: U «lokalne» komplikacije spada upala grla i uva. Može da nastane kao rezultat ulaska bakterija u već oštećenu sluznicu. Srednje uvo se lako upali, naročito kada se nos ne «servisira» redovno, pa je skoro stalno zapušen. Veća deca mogu da dobiju i sinuzitis – zapaljenje sinusa, koji su vrlo blizu ognjišta zapaljenja, a i tu zapušen nos (ali i nasledni faktor) igra važnu ulogu. Bronhoopstrukcija (spazam malih i srednjih disajnih puteva) je relativno česta komplikacija, koja može da se javi na početku bolesti, ali i kada se čini da je dete već skoro ozdravilo. Napadi kašlja, a potom i šištanje, znak su ove komplikacije. Zato svako pogoršanje kašlja treba ispratiti slušanjem detetovih pluća, jer rane faze bronhoopstrukcije lekar može da otkrije a da se ne vide karakteristični znaci. Na ovaj problem treba misliti i kod dece koja produženo kašlju bez temperaure. Zapaljenje pluća je retko (za razliku od gripa, kada se daleko češće javlja), ali se ipak sreće i ovih dana. Pojačanje kašlja, ali i produženje perioda visoke temperature, nagoveštaj su pneumonije. Upadljivo je i drastično pogoršanje raspoloženja deteta – koje je klonulo, loše jede i pije i postaje nezainteresovano za okolinu. Na upalu pluća treba misliti kod dece koja kašlju a temperatura ne prolazi posle pet do sedam dana od početka bolesti. Pneumoniju lekar može da otkrije pregledom, a kod «sumnjivih» pacijenata može da se napravi i rendgenski snimak, koji tada mnogo pomaže u postavljanju dijagnoze.
- Kako ovi virusi mogu da se dokažu?
U svakodnevnoj praksi obično nije potrebno dokazivati prisustvo virusa – jer je nama, doktorima, ali i visprenijim roditeljima jasno da je virus «posetio» dete. Pošto većina dece lepo izgura ove infekcije (sa ili bez doktora), nepotrebno je utvrđivati koja grupa virusa uzrokuje bolest. Virusološke analize nisu jeftine, pa pedijatru treba prepustiti odluku o eventualnim dopunskim ispitivanjima. Ponekad je potrebno uraditi običnu krvnu sliku i pregled mokraće, da bi se isključile komplikacije. Bris grla je retko potreban, ali može da bude od pomoći kod dece koja imaju gušobolju.
- Kako se lečiti od zimskih mikrouljeza?
Kao i za većinu virusa, ni za ove nemamo efikasne lekove. Primenjuje se takozvana simptomatska terapija – koja je, dakle, usmerena na olakšavanje detetovih tegoba. Dobra toaleta nosa, uz obaranje visoke temperature, stubovi su ove terapije. Lagana hrana i dosta blagih biljnih napitaka su neophodni za oporavak. Ne treba terati dete da jede ako ne može, ali da pije mora – da ne bi izgubilo tečnost iz organizma (dehidracija). Antibiotici se ne prepisuju, osim ako se ne javi neka od komplikacija koja traži ovu terapiju. Davanje antibiotika unapred je neprilično, jer većinu komplikacija pravi virus kome antibiotik ne može ama baš ništa. Tek kada se komplikacija desi, treba je lečiti.
- Da li posle ovih virusa ostaje imunitet?
Nažalost, ne! Pošto postoji veliki broj virusa koji prave slične tegobe (preko 200 tipova), velika je verovatnoća da isto dete dobije serijsku infekcju različitih virusa, sa skoro istim manifestacijama.
- Može li dete u obdanište?
Naravno da ne može – dok ima temperaturu i «ripa», raznoseći viruse oko sebe! Mudro je povući dete iz školice već prvih dana bolesti. Ovo je dobro i za obolelo dete, ali i za zdravu decu u obdaništu (ako je još neko tamo ostao zdrav), jer će biti jedan izvor rasipajućih virusa manje. Skoro svi virusi obaraju imunitet dece, pa su ona prijemčiva i za druge infekcije. Zato je bolje da mališan nekoliko dana ostane kod kuće, pa da se vrati zdrav u kolektiv.
- A sportić?
Treba da prođe barem sedam dana od ozdravljenja do povratka sportskim aktivnostima. Iako se predškolska deca uglavnom ne izlažu većim naporima, treba dobro da se oporave pre nego što nastave da treniraju. Uostalom, ima vremena za sport.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
