Uzbudljivo otkriće, objavljeno u naučnom časopisu Oncotarget utvrdilo je realnu sposobnost vitamina C da blokira funkcionisanje matičnih ćelija tumora.
Matične ćelije tumora su glavni faktor otpornosti tumora na hemoterapiju i zračenje, što u krajnjoj konsekvenci vodi do neuspeha terapije. Zato se danas intenzivno istražuju načini da se deluje ciljano upravo na matične tumorske ćelije.
Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Salford u Mančesteru testiralo je uticaj sedam supstanci na metabolizam matičnih ćelija raka: tri prirodne supstance, uljučujući vitamin C, jedan klinički lek koji je trenutno u širokoj upotrebi i tri eksperimentalna leka.
Zapanjujuće otkriće je bilo da je vitamin C delovao 10 puta efikasnije od eksperimentalnog farmaceutskog leka 2-DG. Konkretno, vitamin C je ometao metabolizam matičnih ćelija tumora, onemogućujući tumoru da koristi ćelijsku energiju za preživljavanje i rast. Međutim, vitamin C je bio oko 5 do 10 puta manje efikasan u odnosu na klinički odobreni lek, stiripentol.
U nekim ranijim proučavanjima već je bilo je pokazano da vitamin C može da posluži kao netoksični antikancerogeni agens, a jedno nedavno proučavanje u Japanu pokazalo je da korišćenje vitamina C može da za 25% smanji smrtnost kod obolelih od raka dojke. Ipak, nikad dosad vitamin C nije proučen kao direktni antikancerogeni agens, tj. nije bilo poznato da deluje kao inhibitor glukoze čime blokira funkciju mitohondrija malignih ćelija.
U istraživanju se ne pominje kolike doze vitamina C bi mogle ovako da deluju; međutim, verovatno je da se one teško mogu postići postići oralnim unosom (ni jedući pomorandže, ni uzimajući suplemente vitamina C), pošto se višak vitamina C brzo eliminiše iz organizma. Jedino bi možda intravenozna primena vitamina C bi mogla da ima ovakav efekat. Zaista, intravenozna terapija vitaminom C je već bila dostupna u nekim “alternativnim” klinikama za lečenje raka i često je bila predmet podsmeha ili napada zvanične medicine; ali, rezultati ovog novog istraživanja ukazuju da upotreba vitamina C u terapiji raka na ovaj način ima naučno opravdanje.
Problem je samo što je vitamin C prilično jeftin, tako da farmaceutska industrija i čitavi komplikovani sistemi terapije koji se zasnivaju na njoj možda neće biti zainteresovani da dalje razrađuju i primenjuju ovaj metod.
Istraživanje su vodili Majkl P. Lizanti i Glorija Bonučeli, a njegov izvorni naslov glasi: “Autofluorescencija NADH, novi metabolički marker za matične ćelije: Identifikacija vitamina C i CAPE kao prirodnih supstanci koje deluju na matične ćelije raka”. Što se tiče konkretno vitamina C, zaključak istraživanja je bio da je “vitamin C 10 puta jače delovao nego 2-DG (eksperimentalni lek protiv raka) na ciljane matične ćelije raka”.
Preuzeto: Zdravahrana.com
