Naučna istraživanja ukazuju da vitamin C može doprineti da se brže rešimo infekcija i ima određeno baktericidno delovanje. Ali, izgleda da sintetički vitamin C ne pravi razliku između “loših” i “dobrih” bakterija u crevima, pa uništava i jedne i druge…
Sintetički vitamin C, ili askorbinska kiselina, ne nalazi se kao takav u prirodi. On ne raste prirodno u biljkama, već se jedino može sintetisati u laboratoriji. Nasuprot uobičajenom uverenju, askorbinska kiselina i vitamin C nisu ista stvar. Askorbinska kiselina nije potpun vitamin, već samo jedan elemenat složenog kompleksa poznatog kao vitamin C. Potpun kompleks vitamina C kakav nalazimo u prirodnim namirnicama sastoji se od tri elementa: rutinbiofavonoid faktor K (vitamin P), faktor J faktor P tirozinaze i askorbinogene askorbinske kiseline. Da bi telo apsorbovalo taj vitaminski kompleks i iskoristilo ga, moraju biti prisutna sva ta tri elementa. Kad uzmemo sintetički vitamin C, odnosno askorbinsku kiselinu, da bi mogao da ga iskoristi, organizam mora ili da doda elemente koji nedostaju iz svojih rezervi, ili da naprosto izluči askorbinsku kiselinu iz tela putem urina, neiskorišćenu.
Što se tiče delovanja vitamina C na bakterije, interesantan je eksperiment koji je izveo Australijanac A. Majer, osnivač kompanije AGM foods. Naime, malo je poznato, ali je činjenica, da se askorbinska kiselina dodaje u mnoge namirnice zbog svog baktericidnog dejstva, tj. da bi sprečila kvarenje. Ponekad se navodi u deklaracijama, što možete utvrditi ako ih pažljivo pročitate. Ali, ponekad se i ne navodi, iako se dodaje. Tako, npr. tzv. prirodni voćni sokovi često sadrže dodatu askorbinsku kiselinu, što, naravno, ne možemo smatrati lošim. G. Majer je za potrebe svoje firme testirao delovanje prirodnih voćnih sokova na razne bakterije; upotrebio je prirodni sok od organskih jabuka. Međutim, ispostavilo se da taj sok ubija bakterije crevne flore, podjednako i dobre i loše. Da bude siguran, ponovio je eksperiment i rezultat je bio isti. Potom je pozvao kompaniju koja proizvodi pomenuti sok i utvrdio je da su mu oni zaista dodali askorbinsku kiselinu, kao konzervans i zaštitu od bakterija. Međutim, sintetički vitamin C deluje u našem organizmu isto kao što deluje i u soku – naime, uništava podjednako i korisne i štetne crevne bakterije.
Navedeni slučaj svakako nije regularno naučno istraživanje, i ne može se smatrati naučno dokazanom istinom, ali jeste nešto što navodi na razmišljanje. U svakom slučaju, on govori u prilog zdrave logike – da je ono što je prirodno u većini slučajeva bolje od veštačkog. Tako je i sa vitaminom C. Zašto da uzimamo sintetički, kad postoji mnoštvo sjajnih prirodnih izvora – jagode, limun, pomorandže, paprika, kivi, brokoli, spanać paradajz…
I, čisto da znate, verovatno najbogatiji prirodni izvor vitamina C je peruanska voćka kamu kamu. Samo pola kašičice praha ove voćke sadrži 400% preporučene dnevne doze vitamina C, i to potpuno prirodnog.
Preuzeto: Zdravahrana.com
