Tačnije, ukoliko u organizmu postoji manjak magnezijuma, vitamin D ne može da se iskoristi na pravi način. U tom slučaju uzimanje suplemenata vitamina D čak može biti štetno.
Danas je u trendu da se preporučuju suplementi vitamina D, pogotovo od strane onih koji imaju alternativni pristup zdravlju. Međutim, manjak magnezijuma je tipičan za populaciju koja se hrani tzv. zapadnom ishranom i koja najčešće i uzima suplemente vitamina D. U slučaju Amerikanaca, na primer, postoje podaci da 50% populacije ima manjak magnezijuma u organizmu. Ako nema dovoljno magnezijuma u organizmu, a ljudi nastave sa uzimanjem suplemenata vitamina D, može doći do porasta nivoa kalcijuma i fosfata u organizmu. To sa svoje strane može dovesti do kalcifikacija u krvnim sudovima, što je opasno.
To je utvrdilo nedavno istraživanje, objavljeno u časopisu The Journal of the American Osteopathic Association. Poenta je da se vitamin D ne može metabolisati bez dovoljno magnezijuma i da može izazvati probleme sa krvnim sudovima.
Sa druge strane, osobe koje imaju optimalan nivo magnezijuma u organizmu nemaju toliko potrebe za suplementima vitamina D da bi postigle dovoljan nivo u krvi. Magnezijum, sa svoje strane, takođe pomaže da se ublaži rizik od preloma kostiju koji se može pripisati niskom nivou vitamina D.
Preporučena dnevna doza magnezijuma je 420mg za muškarce, a 320mg za žene. Istraživači kažu da se u poslednjih nekoliko decenija smanjio unos magnezijuma iz prirodne hrane, usled industrijalizovane poljoprivrede i promene prehrambenih navika. Po pravilu, nivo magnezijuma je nizak u populacijama koje konzumiraju prerađenu hranu sa mnogo rafinisanih žitarica, nekvalitetnih masti, fosfata i šećera – a to su gotovo sve zapadne zemlje.
“Unošenjem optimalne količine magnezijuma može se smanjiti rizik od manjka vitamina D i smanjiti potreba za suplementima vitamina D”, prokomentarisao je prof. dr Mohamed S. Razak, jedan od autora ovog istraživanja.
Prirodne namirnice bogate magnezijumom su: bademi i drugi orašasti plodovi, ovas, banane, pasulj, brokoli, integralni pirinač, laneno seme, zeleno lisnato povrće, pečurke, bundevino seme, soja, integralne žitarice, kakao (crna čokolada) i jaja.
Preuzeto: Zdravahrana.com
