Povezanost između manje zasićenosti ćelija prohormonom, poznatim kao vitamin D, i razvoja hroničnih oboljenja, u koja spadaju rak, demencija, moždani udar i srčana oboljenja već čitavu deceniju je dobro dokumentovana u istraživanjima naučnika.
Specifični mehanizam ovog delovanja još nije dobro dokumentovan, pošto, nažalost, većina proučavanja još nije uspostavila potpuno jasnu vezu između nivoa vitamina D u krvi i prevencije bolesti.
Istraživači Nacionalne jevrejske zdravstvene ustanove su u članku objavljenom u časopisu Journal of Immunology otkrili specifične molekularne i signalizujuće procese pomoću kojih vitamin D inhibira zapaljenja, da bi pomogao da se spreči, a možda čak i leči niz potencijalno smrtonosnih bolesti. Nivoi vitamina D koji se danas u medicini smatraju zadovoljavajućim ne inhibiraju tzv. inflamatornu kaskadu, koja vodi razvoju mnogih oblika bolesti. Nasuprot ovome, osobe koje su održavle značajno više nivoe vitamina D imle su i niže nivoe inflamatornih markera, za koje je poznato da ubrzavaju napredovanje bolesti, i bile su zaštićene od glavnih ubica koje danas preovlađuju.
Visok status vitamina D inhibira inflamatorne mesendžere, sprečavajući hronične bolesti. Autorka ovog proučavanja, dr Elena Goleva, zapazila je da ovo istraživanje “prevazilazi ranija znanja o povezanosti vitamina D i raznih zdravstvenih ishoda. Ono ocrtava jasan niz ćelijskih procesa, od vezivanja DNK, pa preko specifične signalne putanje, do smanjenja nivoa proteina za koje se zna da pokreću upalu”.
Trenutna uputstva koliki treba da bude minimalan nivo vitamina D u krvnom serumu je 20ng/l (nanograma/mililitar) bila su postavljena pre više decenija u cilju sprečavanja rahitisa kod dece i popravljanja zdravlja kostiju. Istraživači koji su obavili ovo proučavanje su otkrili da se upalni procesi popravljaju na minimum 30 ng/ml, što znači da su milioni ljudi izloženi riziku od hroničnih oboljenja.
Naučnici koji su sproveli ovo proučavanje ispitali su specifične mehanizme koje vitamin D ima da deluje na imune i inflamatorne putanje. Oni su odgajili bela krvna zrnca u sredinama sa različizom zasićenošću vitaminom D, a onda tu kulturu izložili inflamatornom molekulu za koji se zna da izaziva intenzivne inflamatorne reakcije. Ćelije izložene niskim nivoima vitamina D (nižim od 15 ng/ml) proizvele su visoke nivoe inflamatornih citokina IL 6 i TNF-alpha, povezanih sa razvojem i napredovanjem bolesti. Najviši nivo inflamatorne inhibicije zapažen je na nivoima od 50 ng/ml, i više, kada su ćelije bile maksimalno zasićene tim prohormonom i kada je zapažen maksimalan imuni odgovor.
Istraživači su otkrili jednu novu lokaciju gde izgleda da se receptori vitamina D vezuju direktno za DNK i aktiviraju gen poznat kao MKP-1, koji ometa inflamatornu kaskadu koju izaziva dugotrajni stres i visokorafinisana, prerađena hrana. Doktorka Goleva je zaključila da činjenica da je u ovom istraživanju dokazano da ljudi reaguju drugačije u zavisnosti od doze i nivoa vitamina D daje veću težinu argumentu da vitamin D igra bitnu ulogu u imunim i inflamatornim stanjima.
Važno:
Vitamin D je vitamin koji se retko nalazi u namirnicama i sintetiše se u koži kada se ona izloži direktno sunčevim zracima. Zato je u zimskim mesecima preporučljivo uzimati prirodne suplemente vitamina D, za koja su neka druga istraživanja pokazala i da podstiču imunitet, tj. smanjuju rizik od prehlade i gripa.
Preuzeto: Zdravahrana.com